Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ЈОВ. РИСТИЋ ПОНОВА НА ЧЕЛУ 828

тим поводом изјавио: да он не може ма коме поверити партијски

орган, и да ако се он не би примио тога, и сам Ристић не би олако могао примити све конзеквенције свога новог положаја. Три даље године остао је (као пензионисани Саветник од 9. маја 1894.) писац на томе положају, као главни уредник „Српске Заставе, од краја 1895. па даље: 1896., 97. и 98. године, све док се нису стекле прилике, које су учиниле немогућим, прво излажење либералног листа, а по том и сам рад свих политичких Странака.

П.

Јов. Ристић у двору после три године. — Главном Одбору Либ. Странке била је прва брига да се удејствује нов покрет у Либ. Странци, и да се избором месних, среских и окруж. одбора изврши и причврсти организација Странке, То је налагао и живот странкин из прошлости. од „првог априла“ 1893. Странка је имала, као што знамо, да се бори са многим тешкоћама самоодбране, с поља од осионости пол. противника, изнутра од расцепа у себи самој. Краљ и двор знатно су и са своје стране допринели били овом тешком положају Странке, оптужбом Министара, и свима другим непосредним или посредним поступцима према Јов. Ристићу, другим првим људима у Странци, а већ тамо на периферији бринули су се разни партијски тирани по паланкама и селима, да се Либералима запречи сваки пут за рад и напредак. Целом том стицају прилика има се приписати и то, да је Странка, од 1. априла 1898. већ двоје изборе (у мају 1898. под Радикалима, и у априлу 1895. под Ник. Христићем) пропустила, не узевши учешћа у њима. Знамо да јој је одлука о овом другом неучешћу донела још и расцеп, омразу, искључење виђених чланова итд.

Сад је то све ваљало поправљати, Долазак Ристића на чело Странке унео је доиста нов дух у њене редове и све је обећавало да ће настати нов полет. Наравно, ми ћемо већ видети, да је било укорењених зала, која више ни сам Ристић није могао искоренити и потпуно вратити неглашње стање слоге и јединства, а у вези с тим и пуну моћ Либ. Странке. Али живот, који је у њој од последњег збора кренуо, био је доиста свеж и крепак. Ристић је, са Глав, Одбором чинио са своје стране све, да се зачети полет одржи и ојача.

У новој години 1896. низ зборова отворили су Крагујевчани, одржањем годишњег збора за срезове: Крагујевачки и Гружански 21. јануара. Збор је био неког већег, но локалног значаја, са манифестацијама, које су се на њему јавиле према вођи странке Ристићу; а печат на њ ударио је одговор Ристићев, на телеграфски поздрав, који му је са збора послат :'

! „Моја срдачна захвалност свима пријатељима на поздраву са збора шумадијских либерала, Радујем се правцу, који је увела народно-либерална странка по целој земљи, прикупљајући се у све гушће редове. Догађаји ће оправдати њен пут. Судећи по приликама, на- Истоку предстоје догађаји, који ће велике задатке Срп=

212