Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

324 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Но сем потреба, које је изискивао сам напредак Либ. Странке, било је идругих веома озбиљних разлога, да се Странка прибере, ојача и стоји у приправности. На влади су били Напредњаци Странка најслабија, која је прошла у једном моменту расула међу духовима, када су се обе пресудно јаче Странке, Радикална и Либерална, повукле са биралишта (7. априла 1895.). Могло се, дакле, напред предвидети, да Напредна Странка, при свој њеној доброј вољи, коју је доиста у много прилика показивала предвођена на Влади једним одлучним човеком какав међу напредњачким првацима беше у истини Стојан Новаковић, ипак неће бити довољна да посвршава све оне големе задатке, које је Предг. министарства Ст. Новаковић, примајући владу, у свом пословном програму поставио. Предстојала је дакле или кооперација осталих Странака или и сама замена Напредне Странке на управи земље. Али стога је у толико више била дужност и Либералне Странке, да изврши на време своју мобилизацију и стратегијски размештај. То је и рађено на све стране. Покрет је био приметан „али је, некако, по речима Ристићевим, ишао више у ширину, но у дубину“. Али јен та плића поплава била боља од мртве баре. МИ ми ћемо већ у даљем расматрању видети, коликог је и каквог утецаја имала Либ. Странка на решење покренутих питања у току ове (1896.) године, нарочито уставног.

Но још је стајала једна тамна тачка, која је покривала извесно тугаљиво питање.

Навршује се скоро три године од кобног „Првог Априла“, а Јов. Ристић остао је стално у својој пасивној опозицији према двору. Он још не беше видео младога Краља Александра од тога доба. Све личности, које је погодио „први април“: бив. намесник Белимарковић, министри: Авакумовић и остали, беху већ одавна посетиоци и гости краљевског двора, неки су од њих и одликовани, само је још Ристић стајао на страни. Кад је још у току априла 1893. слао писца о. д. ка предс. мин. др. Л. Докићу с поруком да се нађу, да му преда за Краља извесне хартије, које су дотле биле код њега као Намесника, Ристић је писцу о. д. рекао и то: ако те запита Докић, за што ја не предам то лично Краљу, кажи му: да још нисам сварио првоаприлску вечеру. По два пут је Ристић наглашавао да писац о. д.то не заборави рећи. Но сад, после три године, и ако је остало без сумње доста квара од те злосретне вечере, сама она била је већ довољно „сварена“. У ово време, с пролећа 1896. на двору владаше звезда Краљице Наталије, и ако она моментано не беше ту. Док је 1894. Краљ Милан порузивао Ри-

ства ставити опет на дневни ред. Поносна Српска Застава, коју је свагда носила Шумадија, увеће опет правац, у ком се она вије има скоро педесет година, кад се год велики народни звдатци српски срећно решавају. За то Либерална Странка добро чини, што своју највећу пажњу обраћа својој организацији; она данас кло странка не може имати пречега задатка“. Из непознатих разлога, овај је Ристићев. одговор стигао тек сутра дан у Крагујевац, Но пријатељи су га штампали у хиљаду примерака и разаслали га по целом округу.

По руне