Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

326 2 жив. ЖИВАНОВИЋ

И.

Ристић у Крагујевцу и Нишу. Подсећаји на историјске моменте. Јов. Ристић није се ограничио само да прима са зборова поздраве и шаље отпоздраве. Он се и сам кренуо у народ, у важније центре земаљске.

Прва прилика за то дала се о држању окружнога збора у Крагујевцу 14. априла 1896. — Ристић и више чланова Главног Одбора, отишли су у стару престоницу на Лепеници, која беше и место рођења његова. Либерали Шумадијски беху такође дошли у великоме броју; а у пространој дворани ондашњег хотела „Такова“ беше заказан збор.

Дошавши у Крагујевац у очи збора (13. апр.) где је дочек био доиста сјајан, Ристић је желео да са осталим члановима од“ бора из Београда, прво посети и види Тодора Туцаковића, који беше тешко болестан. И писац о. д. беше ту, разуме се. Стари Туцаковић, и ако болан, дочека пријатеље лепо и прикладно, ау

говору одаваше много топлине и разборитости, као и увек. „Сама ·

мудрост говори из њега“, вељаше после посете Ристић својој околини. !

Сутра дан на збору, Ристић је узео реч и предложио: да се Тодор Туцаковић, с обзиром на његове заслуге у Странци, бира овде на окр. збору, за сталнога Председника Либералне Странке у округу крагујевачком. Збор је једногласно усвојио ово заслужено одликовање, које је Туцаковићу за тим и саопштено код куће.

Збор је узео свој уобичајени ток, свршивши послове стављене

на дневни ред, од којих је био један и избор чланова окр. одбора,

Дан беше веома леп, па се после подне разви право народно весеље у Крагујевцу.

! Ово је било наше последње виђење, приликом овога збора, са чича То дором. Ми смо му ишли и после збора, а писац О. д. видео се са њиме и насамо. После непуна три месеца, Туцаковић је подлегао својој бољци (нека врста „рака“ на спољној страни трбушне препоне): 9. јула 1896. — Телеграмом је иввештен Ристић, који је био у то време у Мехадији и Главни Одбор у Београду. По телегр. наредби Ристећевој, а и по општој жељи Глав. Одбора, нарочита је депутација од стране Глав. Одбора, са писцем 0. п. однела венаци положила покојнику на одар. Писац о. д. нарочитим говором који је говорио на пијаци „код Крста“, опростио се са својим старим пријатељем, а уједно и у име Глав. Одбора и целе Странке. Рођен 14. нов. 1825. у Гружи, Тодор је умро у 71. години, Био је син Петра Туцаковића, доцније Саветника, из династичке породице Туцаковића, који су били Обреновићевци, што их често није поштедило да у пол. обртима, осете и сву тежину гњева свију Обреновића, којима су они до краја били у истини верни и одани. Са Тодором Туцаковићем сретали смо се, од 1858. године, на много места, нарочито при оцени рада Народних Скупштина за све време, од кад је Тодор први пут изабран (1858.) изашао на јавну позорницу, у којима је он био, за либералних времена, председник или потпредседник, а иначе га је, њему до смрти одани Крагујевац, вазда бирао. — Био је то човек одличан, мудар и обазрив, али у својим назорима, често до упорства постојан. Мимо све частан у сваком свом раду, па није чудо, да живот свој, са монополисањем трговине са сољу, заврши више као сиромах, но богат, очувавши до смрти свој лични углед и с њиме скопчано опште поштовање, Живот је Тодора Туцаковића, као и многих од старијих либерала, прави контраст животу првака из других странака, који су почињали као пукн сиромаси, а своју каријеру свршавали као велики богаташи.