Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

108. РИСТИЋ ПОБОВА НА ЧЕЛУ - 827

Но значај овом збору дао је говор Јов. Ристића, посвећен развићу Либералне Странке, којој је Крагујевац био колевка. Тај је говор од ширег историјског значења по политичке развој У опште, и, с тога га, и ако не у свој опширности овде доносимо:

„Драга браћо, Радо смо се одазвали позиву да дођемо у вашу средину. То смо дужни били и вашем збору и срцу Шумадије, у коме се он држи; а ја лично још и своме родном месту, које је и колевка Либералне Странке. Да чујете како:

Године 1848 држала се овде у Крагујевцу знаменита Нар. Скупштина, која носи име „Петровске“ за то што се састала о Петрову-дне. Она се по тадашњем обичају, држала под ведрим небом, или тачније рећи, под врбама на рудини, код сад. окружног суда. Беше то значајна Скупштина и по тежњама и по мислима, које су у њој оживеле и после се развиле, а које је подстакло једно коло младих људи, тада још „ђака на Вел. Школи београдској (Лицеју), понајвише из редова оних, који се нађоше у Карловцима при успостављењу Српског Војводства и Патријархата; они беху тумачи и писци жеља, које Народни Посланици поднеше влади српској.

Ако су се дотле на народним Скупштинама слушале понајвише жеље о порези и локалним питањима, сада већ фигуришу, у реду народних захтева, стручне школе: учитељска, војна и економна; уређење плата учитељима основних школа, периодске повишице. плата професорима виших завода, слобода штампе, слобода научног предавања и т. д.

Неки окрузи изнеше захтев, да се Турци иселе из Србије, саобразно Хатишерифима.

Скупштина ова учествоваше у судбини наше браће у Војводини, која се тада налажаху у борби за своју веру и народност; а њихов изасланик, прота Стаматовић беше дошао у Крагујевац, да тражи помоћ за наше сународнике у борби. Изасланик Прекосавског Српства беше усрдно предусретнут од стране народних посланика, и онога младог кола људи, које беше дошло из Београда.3

Подстицај на путу либералних установа и Народне Мисли, беше главно обележје те знамените Петровске Скупштине.

Ту је почетак новог полета у народном животу Србије. Први пут после Деспота Ђурђа Смедеревца, Србија изађе из узаних граница својих и пошто се беше крв браће са обе стране Саве и Дунава помешала, из ње је никло Српско Војводство. Оно је, истина, мало потрајало, али је оставило сјајан пример, како једна мала држава успева, да на земљишту друге оснива нов један народни

1 На тој истој „рудини“, где је био стари окр. суд, сада је велика заједничка окр. зграда суда и начелства крагујевачког, са новом околином лепих кућа. Тако је од негдашње „рудине“ мало остало.

2 Ту је био Јов. Ристић, као Липејац, који је 1. маја 1848 из пиштоља поздравио у Карловцима проглас Војводства и узео учешћа у борби с Маџарима. Даље су били: Јевр. Грујић, Јов. Илић и други, доцније познати прваци Либералне Странке.