Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

328 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

организам. Србија је оживила своју традицију, као носилац заставе Српства и Српске Мисли. То беше заслуга Петровске Нар. Скупштине и онога кола младих људи, које је кроз њу дошло до израза (Одобравање).

Од тога времена прошло је десет година, када се (1858) по_јавио покрет, који је створио двојаки прелом: и у спољашњем и у унутрашњем правцу. Србија је тада нашла, или боље рећи повратила себи владаоца према својим новим потребама. Отац брзо премину, а Син (Кнез Михаило) изађе јавно на среду као носилац Српске Мисли, Настаде време, кад нам ваљаше кидати много што шта од укорењевих и затечених прилика. Слобода је сваког народа скупа, јер се откупљује великим жртвама. И Србима у Србији није требало дуго чекати, па-да опет буде потребно, да осведоче све своје пожртвовање. Нови низ догађаја почео је бомбардовањем Београда (1862). Политика Кнеза Михаила беше мудра, и што је главно постојана; јер политика без сталности води само расулу. Радило се четири до пет година мудро и постојано, и успело се да се казни охолост, која је бомбама засула Српску Престоницу. Београд и сви градови у Србији падоше у наше руке (1867). Међу вама има још много вас, који сте били сведоци оног ентузијазма, којим је поздрављен овај успех владаоца и народа; а када је Кнез Михаило ушао свечано у Град Београдски, и на бедемима градским развијена српска застава: то је била. сатисфакција за увреду нанесену нашем народном поносу. Она је била и велика и одлучна (Одобравање).

Под праведним аспирацијама, беше пад турског Устава, а проглашење новог Устава Кнежевине Србије (1869). Овај корак извршен овде у срцу Шумадије (у Крагујевцу) примила је суверена држава без поговора, а све гарантне силе с признањем, да је Србија извршила само своје право (Одобравање).

Ну Србију су очекивали нови догађаји, и показале су се нове прилике за развој њених аспирација. Дух Кнеза Михаила светлио нам је као звезда витлејемска и показивао пут на Исток. Кад се појави устанак у Босни и Херцеговини, и кад је он кроз годину дана крваве борбе показао своју животну снагу, Србија и Црна Гора нису могле оставити, да овај српски покрет узме туђинац у своје руке. Обе српске државе уђоше у рат за ослобођење и независност. ИМ ако први покушај не донесе успехе, какве смо желели, он беше не мање пун славе за један мали народ, који се хвата у коштац са једном царевином за своју слободу. Извештаји самих енглеских официра, који беху у турској војсци, одају правду оружју наше народне војске. Ни са силом од близу 80.000 одличне отоманске војске, у самој долини Мораве, не могаше непријатељ ући у Србију више но за десетак километара, докле је наша војска код Новог Пазара много више турског земљишта заузела. Часни мир после првог рата беше доказ, да Србија не беше побеђена: њу још чекаху успеси.

Руски орлови беху прелетели преко Дунава на Балкан. Срби,