Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

330 4 жив. ЖИВАНОВИЋ

ходнике. Уверени смо, да ће таква Либерална Странка бити и даље моћан чинилац у нашем народном и потатичком животу.

Странка је у целом Словенству добила гласа и поверења. Срби који живе изван граница Србије, разбирају са симпатијама о Либералима, јер знају, да ми будним оком пратимо њихову судбину.

Наш правац цене први служитељи светог олтара; из наших су редова произашли многи одлични државни трудбеници; у нашим су редовима први представници трговине и радиности и најодличнији земљорадници, Наши се редови множе мање онима, који живе од држ. буџета, а више онима, који живе у зноју чела свога. Ми смо носиоци највећих терета државних. Наши су пријатељи вазда били стубови реда земаљскога, потпора законима. У данима несреће и искушења Либерална Странка није никада напуштала правога пута и наилазила на путеве крајности; у историји нема записане либералне буне. Наше успомене нису везане за Метино Брдо, ни за Становљанско Поље, ни за Тополску буну. Наши су трофеји: Ниш, Лесковац, Пирот, Врања, Прокупље и Куршумље!

Ко остаје на путу исправности, ко је постојан и издржљив, тај обично и успева. Нестрпљење губи сваку парницу. Из нашег стрпљења није нас извела ни она охолост, која прећаше да уништи Либералну Страику; и ми је својим постојанством преживисмо. Дочекасмо да се смејемо оној заблуди, која се хваљаше да ће „разбуцати“ Либералну Странку (Бурно одобравање!). Ми смо добили нова искуства. Знаћемо се оградити и од оних, који обарају Уставе државне, рачунајући, као одговорни органи, на кратку застарелост; стараћемо се, да се по заслузи оцене и поступци 4 оних, који вазда цењену палицу кметовску предају робијашима (Одобравање). Одговорност за оне прве не треба да има застарелости, а казне за ове друге треба да се пооштре. И представници либерални треба вазда у томе правцу да подижу свој глас.

(Останите и даље на путу исправности и умерености. Пут је био дуг у прошлости, обележен је великим низом борбе, али и низом успеха. Нама старијима није још много дана суђено; за то вам и остављамо ове аманете. Тим се путем иде споро али си гурно. Ну, служећи народу и држави, клоните се заоштрености са својим суседима из свију Странака без разлике. Са њима живите у љубави, јер сте ви сви синови једног народа, сви Срби. Ви се само разликујете на биралишту: ту чувајте чистоту својих политичких убеђења, али на дому чувајте мири негујте љубав! Либерална Странка биће тада жељени носилац правог поретка, чувар општег задовољства — њена је будућност.

У то име ја вас поздрављам, браћо: Живели !“

У овој, сразмерно краткој беседи, види се цела збијена историја Либ. Странке, при чему се говорник најмање осврће на себе сама, и ако је на то, као први сарадник у свима тим епохалним догађајима, имао пуно права, упоредо са самом Странком, као целином. Њен вођа и првак говори у мислима сређеним, речма мудрости, у духу поретка ствари, у каквом су н Ристић и лично,