Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ЈОВ. РИСТИЋ ПОНОВА НА ЧЕЛУ 381!

и Странка имали своје најлепше дане. Али све се то, за последњу деценију и по, до непознавања изменило, на штету сређености, противно мудрости и на увећање расула и у духовима и у стварима. Српска политика, далеко је и од исправности и од умерености, на који пут да се врате, позива Ристић своје пријатеље. Он

не пропушта дати им у истини мирољубивог савета — о чему Бутаху празни храмови и о чему давно већ не говораше у партијској страсности задивљало свештенство наше —: да се клоне

заоштрености са својим суседима, свију Странака без разлике, да са свима живе у љубави, јер су сви синови једног народа, сви Срби“. Речи достојне државника и човека, који има тако сјајну и плодну прошлост, а који своју још доиста кратку будућност, у неку руку пророчки облачи у речи: „Нама старијима није још много. дана суђено |“

Једном стављена у покрет ова акција у Либ. Странци, са Ристићем на челу, нашла је видна израза на још једном значајном збору, у току ове године. То је збор у Нишу, за там. округ, одржан 15. септемара, где су се са Ристићем видели и многобројни пријатељи из новоослобођених крајева. И тај је збор (одржан у башти хотела „Европе“) обележио Ристић једном беседом, такође ширега значења. С тога ћемо и њене мисли овде изнети: |

„Драга браћо, Пралика данашњег састанка нашег и виђења веома ми је драга. Давно су већ била она времена, кад су овде у тада тек ослобођеном Нишу, држате познате Скупштине, којима је био први задатак да збришу са новоослобођених предела и грађана и последње трагове турског госпоства.

Изједначени одмах по ослобођењу са својом браћом у дотадашњим границама, ви сте послали своје представнике у Народну Скупштину, која је ударила темељ новим установама, новим уред_ бама, међу којима је прва брига ондашњој влади била: да нестане спахилука, чифлука и господарлука. После првих закона и политичке слободе, искупљене жртвама целога нашег народа, било нам је најјаче решење Аграрнога Питања, како би у слободној земљи имали слободне имаоце. И ми у томе можемо показати на први успех почетнога уређења: престали су са свим и спахилуци, и господарлуци, и чифлуци. Сваки је слободан сопственик својега имања. Тако су наша ослобођена браћа стала на равну ногу са. грађанима свију слободних земаља. Тежак терет ропства пао је и. у свом последњем облику.

Грађани новоослобођених предела топло су прихватили и правилно оценили ово старање, и, овде можемо констатовати, да су као одзив томе: пришли правцу људи, који беху саветници. Круне, у славна времена ратова за ослобођење и независност, пришли су правцу нашем. Немамо потребе да улазимо овде у оцену и осталих праваца; али, у колико сви са свим природно теже за освајањем грађанских расположења у своју корист, ми можемо. тврдити, да права на ваше симпатије могу тек онда у истој мери имати, кад за ослобођење грађана учине онолико, колико смо“ учинили ми.