Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

-332 жив. ЖИВАНОВИЋ

Кад сам и сам имао да дођем у ослобођени Ниш, сећам се жако Мил. Тривугац, човек заслужан у ратовима, командир народне војске и одличан грађанин, тврђаше: да је војска наша освојила на Југу толико, колико је од Алексинца до Смедерева и Београда, "хвалећи се, како је он, до сада граничар, сада у средини Србије. Кад други политички прваци буду срећни, да учине, да савременици могу рећи, како је Врања, као Алексинац, средина Србије, онда ће имати неоспорно равнога права на ваше симпатије.

Да би се оценити могло, шта вреди први корак тадашње владе око уређења зграрних одношаја, ваља погледати на исто «стање у Босни и Херцеговини. И тамо нема у ствари турског господарства, ал= стање, које је било под Турцима, стоји и данас. "Стање ово вредно је наше пажње у већем степену.

Кад је, 1875, планула невесињска пушка, онда је и сам Бизмарк овлаш ценио овај покрет нашега народа, говорећи увек о „оно нешто мало Херцеговине“. Али кад је покрет узео све веће размере, онда је познати Министар спољних послова у суседној нам држави, граф Андраши, дао своје мишљење: да покрет босан"ско-херцеговачки, у основу своме, није политичко, него аграрно питање. Овлашћен од осталих великих сила, он је саставио и Порти те године предао ногу, као предлог за отклањање узрока, жоји по његовом мишљењу, изазиваху устанке. На жалост, ни то није помогло. Старо је искуство, да се у Турској никад ништа не учини, док се не мора.

У то мисто време, а чепосредно пред сам рат 1876, који је постао неизбежан, пада и други један корак Српске Владе. То је предлог њен, да Србија уђе у Босну и Херцеговину, да предузме управу над тим провинцијама, и задржавајући суверенство султаново, да плаћа трибут на име Босне и Херцеговине. То би било фактичко присаједињење Босне и Херцеговине Србији, али то би било и дефинитивно отклањање вечитог извора беде и потреса за турско царство. Шта би била та мудра мера према ономе, што је после дошло!! Али тада не беху на крмилу Турске људи мудри, као што је био Фуад- и Али-лаша, који су умели спазити сваку пукотину и одмах је запушити, већ тамо беше осиони Хусејин Авни-паша, који је све српске предлоге примио са изјавом: да се могу сматрати, као да су у море пали. Предлог српске владе био је несаслушан, на велику несрећу и саме Турске. Ситуација је ускоро постала врло озбиљна, критична.

Србија и Црна Гора улазе у рат. Овај рат повлачи и Русију у акцију, којој се, и по други пут, придружују опет Србија и Црна Гора, као и Румунија. Кад су победоносне војске, свака у своме правцу, прекрилиле турско царство, и руски орлови прешли Балкан и дошли под Цариград, за Порту је било сад све допкан. Царство је било раздробљено и Берлински Конгрес био је само један покушај, да се спасе што се још могло спасти.

Ушавши, после Берлинског Конгреса, Аустро-Угарска у Босну и Херцеговину, да на основу привременога мандата, поврати ред

=

ара оазе