Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 91

„И настало је опет време, као што има пуно таквих дана у новесници српског народа од његовог ослобођења до данас, кад треба један Обреновић, својим гласом и примером, својим самопрегоревањем и жртвом, коју би принео на олтар консолидовања одношаја земаљских, да стане на пут погрешним предрасудама и сметњама, које отуда потичу за правилан државни развитак.

„Поред мојих јасних права, поред мога посве лојалног и коректног држања, сваком мом доласку у Србију приписује се без основа један значај, који он нема, који имати не може нити сме, производи се ново узнемирење духова, што у- земљи шкоди, мирном току државнога живота, а на страни усколебава веру у стабилност-одношаја у Краљевини. “5

„Као отац, као верни поданик краљев, ја нећу да будем са евоје стране ни узрок ни повод таквим појавама, које потичу из разних извора, од погрешних предрасуда, од успомена бурних дана, а поглавито и непрекидно са оне стране, која би по осећајима према моме узвишеном сину и господару, и по дужности према њему требала да разуме, да то бити не може и не сме“.

Сад у разумљивим алузијама на познату њему немилу страну, прелази на „радње очито противне монархијским начелима, очигледну борбу и данас, као и за време моје владавине, за превласт у држави и с њом скопчане сплетке и злоупотребе и државних и приватних тајни, то су факта, која те трзавице рађају, подржавају и обележавају !“

И поред свеколиког правилног гледишта и Краљевског Намесништва и Краљевске Владе и Народне Скупштине, те трзавице чине огромну штету правилном развитку земаљских послова и кредиту и угледу Србије. Повесница ће српска достојно оценити такав рад, а праву осуду над њим у своје време глава дома Обреновића, пети од наше лозе, наш узвишени Господар — Краљ.

Њу са стрпљењем и с вером у нашу породичну изреку ! очекујем, као и са мирном савешћу, да сам као владалац на престолу само служио вишим интересима српске државе, и после моје абди“ кације интересима Њ. В. Краља Александра !.

Желећи са своје стране олакшати положај овоме стању, које сам створио земаљским Уставом новим, и својом абдикацијом, у дубоким осећајима верности и оданости према узвишеној личности драгог ми сина и Краља, с уверењем о мудрости Краљевског Намесништва, с осећајима родољубља и преданости престолу Краљевске Владе и Народне Скупштине, као и целог народа: ја сам на-_

меран отпутовати кроз неколико дана, а уздржаћу се од доласка тен

у Србију до пунолетства Његовог Величанства Краља Александра1. | Част ми је о тој својој одлуци известити Краљевско -Наме-

сништво. Краљевског Намесништва

искрени пријатељ

МА Милан с. р.

Еј ЈУ Мом У у5 1 Биће да се мисли на „изреку“: „Време и моје право“ коју је 1842. изрекао: кнез Михаило при бегству из Србије, а која је доцније уписана и у грб Србије,

не знамо од куд чак и на латинском: „Тетриз е! тешт 15“.

Ва а <

„ДЕ 2