Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

аи

94 жив. ЖИВАНОВИЋ

зуме се, М. Гарашанин. Сви пак говорници из већине, као и неки "тланови владе, били су за горњи предлог.

Огромном већином, седањем и устајањем, усвојен је предлог: „да се овласти Председништво Нар. Скупштине, да поводом акта бив. Краља Милана састави резолуцију и поднесе Скупштини на пријем“.

После одмора, који је за састав предлога за резолуцију дат, секретар Љуб. Ћирић прочита овај предлог Председништва:

„Народно Представништво, одушевљено верношћу и оданошћу "према Његовом Величанству Краљу Александру !., обузето старањем за редовни и уставни развитак српске државе, прима с признањем свечану изјаву Његовога Величанства Краља Милана, да сдо пунолетства Његовог Величанства Краља Александра ! неће долазити у Београд.

„Народно Представништво узима на знање ову изјаву Његовог Величанства Краља Милана, као сагласну са тежњама Народнога Представништва да прихвати све кораке, који би доприносили учвршћењу престола Његовог Величанства Краља Александра ! и стања, које је у Србији створено променом Устава и абдикацијом Његовог Величанства Краља Милана.

„Према овоме, Народно Представништво доследно својој од-

луци од 30 новембра прошле године, ставља у дужност Краљевској Влади, и овлашћује је: да издејствује, како би и Њено Величанство Краљица Мати, живљењем ван Србије до пунолетства Његовог Величанства Краља Александра 1. допринела да се отклони све што би могло бити штетно по интересе земље и углед пре стола. Али у случају озбиљне болести Његовога Величанства Краља Александра 1. Краљеви Родитељи, на позив Краљевског Намесништва и Краљевске Владе могу доћи у походе, за трајања болести, "Своме узвишеном Сину“. ЈЕ Овакав предлог није био импровизација Председништва. Он _ је добро смишљен и свестрано раније оцењен и „горе“ и „доле“. Он је био корак за озбиљну одлуку, којом се једном морало учи "нити крај вашару, који је владао око престола а одатле се пре" нашао даље и својим штетним дејством тако дуго утицао на све ' послове државне.

Краљ Милан је омогућио овакво решење, што је дао изјаву да се сам повлачи; а Краљица Наталија омогућила га је такође, негативним начином, одбијајући све учињене јој предлоге од стране Намесништва и Владе.

Тежиште предлога, и евентуално одлуке скупштинске, стајало је у последњем трећем делу њеном, где се влади ставља у дужност, и њу Нар. Представништво овлашћује да издејствује дам Краљица Наталија „живљењем ван Србије“ учини крај досадашњем нередовном стању. И пре је, у предлозима Владе и. Намесништва, живљење њено ван Србије било полазна тачка, али уз концесију, да више путе може преко године доћи своме сину, седети у двору, и, као и Краљ Отац, бити дочекивана са свима почастима. Сад