Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ

М.

Смрт митрополита Михаила. Измирење у цркви, — Пре него ' што би прешли на саму изборну радњу и видели њене коначне ресултате, нужно је да се уставимо на другом једном догађају, који се изненада десио у међувремену, а у области српске цркве, и на којем се догађају, по чисто хронолошком реду, морамо овде уста“ вити. 5. феб. у четвртак у подне (у 12 час. 10 минута) испустио је душу Архиепископ београдски и Митрополит Краљевине Србије Михаило, после кратког боловања.

Смрт митрополита Михаила била је догађај већ и самим нестанком са позорнице јавнога рада једне знамените црквене личности, која је била на престолу поглавара српске цркве, са познатим прекидом (од 1881. до 1889.) близу четрдесет година; а од својега првог посвећења за епископа шабачког (14. октобра 1854.) до смрти, Митрополит Михаило носио је архијерејски чин: 43 године, 3 месепа и 20 дана. |

Рођен 19. августа 1826., у Соко Бањи, Митрополит Михаило умро је у 72-гој години свога живота,' у добу које се у нашим приликама сматра већ као дубља старост, и сарањен о државном трошку — околност супротна држању Краља Милана према њему од 1881. до 1889, године.

Митрополит Михаило није био знаменита црквена личност само по дугој служби својој као архијереј. Он је ту службу испунио и плодним прквеним радом, и као поглавар српске цркве, и као црквени писац и беседник. Не спада у круг овога дела, да се наводе многобројна његова дела; то је ствар Историје Српске Цркве, у којој ће Митрополит Михаило, и као први автокефални српски митрополит, по прогласу државне независности, заузети у сваком погледу достојно место. Значај његовог нестанка са јавне позорнице, да се ценити и по покрету, који је смрт његова изазвала и у самом свештенству. Још док су земни остатци његови били над земљом у ванредном састанку своме (6. фебр.) решава Главни Одбор Свештеничког Удружења, да се прилогом свештенства у Србији,

БИН) или т, зв, „малих богиња“. И ако ова слузокожна болест по себи не спада у опасне, она у компликацији то може ипак да буде, и није без бриге у двору пропраћан ток њеи, о чему су од 7—12 марта излазили у „Срп. Нов,“ редовни лекарски билетени. Но болест је, уз велику пажњу, прошла без опасности. |

__ | Митрополит Михаило умро је од запаљења плућа; а ово је добио услед своје велике ревности у вршењу својих дужности. На неколико дана пред смрт, на три Јерарха, 30. јан. председавао је на главном скупу Друштва за подизање храма Св, Сави на Савинцу. Скуп је био, у ово зимње доба, у црквеној кући на Савинцу. Дан два по том ишао је на опело и пратњу једном вишем официру, опет по лошем времену, и од тада се његова слабост и грозничаво стање услед инфлуенције, окрене на горе, и после једва даља три дана, сврши се смрћу. —

Писац ових редова, написао му је некролог у „Срп. Застави“, бр. 17. од 7. ребруара, где је и биографија митрополита Михаила у главним потезима. Његов рад и потпуна биографија изашли су за живота у нарочитој књизи, када је, 1894. прослављао своју четрдесетогодишњицу архијерејског посвећења и службе. — У бр. 26. „Срп. Новина“ од 7. фебруара 1898. изашао је ред свечаног погреба и остало.