Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

Ра ни ПР ИЕ и тући

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 891

Св. Саве. Деца, која овде долазе у обзир јесу: Станислава (2925) Мила (26. година) Милица (20. година) и њена унука Јелена (3—4 године стара). |

Како ми господин Сандгрен каже, Његово Величанство не намерава да постави свој формални захтев, пошто је по све не познаје — ипак Његово би се Величанство радовало, ако биц. и к. влада била у положају, да испуни жељу горе именованог гослодина Брауна.

Слободан сам, да овим, тражбу господина приватног секретара Његовог Величанства Краља, високом положају, на евентуално милостиву даљу оцену поднесем

Ц. и К. Посланик (потпис).

Предње писмо казује јасно, шта његово Величанство Краљ Шведске. по молби свога пријатеља из Нице, као своју жељу преко Посланства у Штокхолму аустро-угарској влади доставља. Министарство у Бечу, добивши горњи акт свог посланика из Штокхолма, У особеном акту (препису) достави — тек 30. нов. 1916. на знање гувернеману у Београд: „да се о одлуци, која ће сео томе донети, учини министарству саопштење“.

Али се на ту одлуку имало почекати. У аустр. вој. гувернеману, у Београду, одакле се управљало окупираним делом Србије, вије се никада хитало, ако је требало и што добро и хумано за Србе варедити.

У свима личним питањима, окупаторска полиција, била је очи и уши окупационе управе. Тако је и порука једнога Краља морала прво ићи у полицијско одељење гувернемана.

И ово је полиц. одељење ставило своје прибране податке и своје мишљење на хартију; ала то је било тек 2. јануара 19:17. Ово гласи:

„Живановић Јелена, око 50 година, супруга бившег српског Министра и Држ. Саветника, има једнога сина (од 15. год, но који је избегао са војском) и три Бери (Једна је удовица погинулог официра, две неудате). Они се налазе сада у Крушевцу.

„Њен је муж интерниран. „Огоззег Кашкајег““. А за саму жељу

то чини по споразуму! А кад се јави „мала мобилизација“ значи приправност; а „Велика“ — да се бега. Држ Архиву је предат и један опис 61 стране машином рађено о заузећу Београда, са дунавске стране 1915. са излагањем и храбре одбране од српске стране што је непријатеља стало великих жртава, и т. Д.

1 Кад је се доцније, по ослобођењу, писац питао, од куд су у гувернеману о свакоме били тако добро обавештени, добио је као одговор: „И мој господине, имало је онда која стотина неваљалаца, који су се бавили писањем наших биографија!“ Пишчев биограф, у после њој тачци као да није био добро оба“ештен, сем ако се под овим наводом о странци, за писца, не крије само изговор, да би он био само интерниран и ако су толики „велика“ радикали остапи, срећом. Ада је у оне несрећне дане сваки разлог, за то био добар, није нужно ни доказивати. Одведев