Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

новцу да две стотине талира“ (В. чл. 7 и 11 уредбе о лекарским коморама и чл. 16. тач. 8 3. .У. С. G. U. TE 5.).

___TB) Orxpugabbe професионалне тајне _ — 8 982. К. 3.

– Начелном одлуком опште седнице

– Касац. Суда, од 20 августа 1894 Т.,

Бр. 5529, објашњено је:

„Истина прописом 5 282. Крив.

Зак. прописана, је казна за лекаре, који би тајну своје дужности приватним путем својевољно | открили, али оваква повреда, овог законског прописа не може бити онде, где власт званичним путем жели да сазна од лекара оно, што је он у својој дужности дознао, а такав је случај овде. Кад се са овог гледишта. ово питаље цени, онда лекар не само што може, него му је и законска дужност пред влашћу да сведочи, јер власт овом сведоџбом ништа друго He тражи, до само материјалну истину, а кад се ово тражи, онда гема, законске повреде. Ну како је суштина изискивања овакве сведоџбе деликатне природе и тајног карактера, с тога се изискивање овакве сведоџбе може вршити само на тајној седници Духовног Суда, односно сваког другог суда, који лекара саслушава, п% то, пошто претходно надлежни суд реши „да му је оваква сведоџба потребна u да је лекар дужан сведочити“. (В. Професионална тајна.) т) Помагање трудном женскињу у побачају. Ово кривично дело предвиђено је у: Тач. 23 чл. 16. 3. У. 0. С. Ч. Н. 3., која гласи:

„Који лекар толико заборави на себе и на своју заклетву, да труд“ ним женама иде на руку саветом, или лекаријама, или манипулацијама, да пре времена побаце своје

бреме, предаће се суду према зако ну и за сам покушај по општим прописима кривичног законика“. (В. Побацивање.)

* = =

У Службеним Новинама, од 25 октобра 1924 г., Бр. 245—51, објављено је решење Мин. Н. 3., од 19 септембра 1924 т., Ад. Бр. 41992, = ове садржине:

„Да се у будуће лекарима право приватне праксе по већим варошима одобрава. без обзира на број становника у дотичној вароши, пошто су не само сви срезови и веће Оопштине снабдевене лекарима, него има срезова са 2 и 3 лекара, поред самоуправних среских лекара и сеоских општина. са својим самоуправним лекарима, те је на тај начин престала потреба ограничења приватне лекарске праксе по варошима, коју је налагао став први, тач. 3, ЧЛ. 14. ga. YyW. С. 0.74.“Н.З. (В. Блуд, Лечење бесправно.)

Лекови в. Апотеке и Отров. Летњиковац 5. Грађевине.

Лечење бесправно. — ЉБесправно лечење кажњава. се: а) По 5 183. К. 3., који гласи:

„Ко без прописно доказане способности или у опште без дозвољења, или почем му је од надлежне: власти лечење — забрањено, · спољне или унутрашње болести за. | награду лечи, или бабичи, да се | казни у навцу до педесет талира и- | ли затвором до шест месеци, ако“ чрез то болесник умре или буде телесно или душевно повређен.

Исто тако да се казни и онај ком је дозвољена нека струка ле чења, ако границу прекорачи и онога се прими, што у круг њего-