Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Леч

вог знања и практике не снада, па торња следства наступе." Одлуком Касац. Суда, од 23 сеп-

тембра 1921 г., Бр. 8947, објашњено је:

Н.

„Примени новчане казне из 8 183. К. 3. има места само у случају кад „ко за награду“ лечи или бабичи, без наступања оне друге последице која се даље пред виђа у истом законском наређењу, где се вели, да ће се такав кривац казнити затвором до шест месеци ако „чрез то лечење“ болесник и умре“.

6) По тач. 7. чл. 16. 9. 7. O. O. H. 3., која гласи:

„Ко нема надлежну дозволу за вршење извесног лекарског, –ранарског или примаљског посла, а упушта се у лечење ради своје користи, казниће се новчано од 50 до 200 дин. или затвором од 10 —20 дана, према упорности и понављању преступа; ако ли кривицом такве личности, или услед нецелисходног лечења од њене стране, неко се оштети, осакати или умре, судиће му се по закону. криминалном. Овамо спадају и они магистри или патрони хирургије, бабице и специјалисти, који би се упуштали у лечење, за које немају дозвољење од надлежне власти“. в) По 5 334 а К. 3., који гласи:

„Онај, коме je OJ полицајне власти лечење · забрањено, aKO сполне и унутралшње болести ипак лечи, да се казни затвором од једног до десет дана“.

· Између овога и претходног закон– оког прописа разлика, је у овоме:

По 5 334 а К. 3. кажњавају се они,

који и преко забране полицијске власти лече, било за какву своју корист или бесплатно, ДОК, 2 по ЧЛ. 116 тат. 7. 2. У. С. СТОНУ каже

њавају они, који лече без дозволе

она Леш

надлежне власти (санитетске) ради своје користи За, постојање кривице из 5 334 а неопходно je потребна, претходна забрана полицијске власти за, лечење, док се овај услов не тражи по чл. 16 тач. 7. (В. Апотекари, Бабице, Здравље, Лекари.).

Лешеви. — Законом о снабдевању анатомских института лешевима, од 25 новембра, 1921 (Сл. Нов., Бр. 294) прописано је:

„Чл. 1. — Лешеви оних лица, чију сахрану родбина, наследници

или покојникови другови и пријатеље неће да изврше, већ она мора, да, падне на државни или општински трошак, или ако покојник

није тестаментом нарочито што о

својој сахрани наредио, — предају

се анатомским институтима медицинског факултета, у колико саобраћајна средства допуштају.

Чл. 2. Ова, предаја ће се извршити тек 48 часова после смрти или налажења, леша. До тога. времена, још се може предузети сахрана.

Чл. 3. Ако је смрт настала у којој болници или другом ком јавном заводу, за предавање леша анатомском институту стараће се управник, дотичне болнице или завода, иначе месна ~ полицијска, власт.

Чл. 4. Лешеви се не предају:

а) из санитетских обзира (ако је лице умрло од кахве заразне бог лести);

6) ако су лешеви толико труди да, се за анатомску наставу не моту употребити.

Чл. 5. Лешеви се предају анатомским институтима. у Београду, Загребу и Љубљани...

Чл. 6. Трошак. око прелоса, M Oдашиљања, сноси анатомски Re који лешину прима“, (В. Вештачење, Гробље, Мртваци, Увиђај.) —