Полициски речник : Књига трећа М — Ш

су из препасти, страха или плаш ње границе нужне одбране прекорачили и тек додаје да они могу за ово дело у извесним обстоја_ тељствима и одговарати, но, и то само као за дело учињено из. нехата; за оне пак, који су из мрзости, злобе, освете и т. д. границе нужне одбране прекорачили, ништа не говори, а кад то не чи„ни, онда се разуме да дела ових у обична злочинства и преступ_ љења хотимице учињена ставља.“ (Објашњење казненог законика, |. ON Ђ. Ценића, стр. 185).

– По пројектима од 1910 и 1922 г. рекорачења учињена услед jake азаражености, из препасти _ или з страха не кажњавају се ни у ком случају, а сва остала прекорачења могу да послуже као ублакавана околност, по слободној Oцени суда.

О. К. С. објашњено је:

а) „Да се може узети да постоји праведна нужна одбрана по 5 54. КЊ. 5., нужно је да је доказано, да је оптужени био нападнут од тужиоца, па да је свој живот и слободу само бранио од нападача, што се не може ни „У ком jy претпостављати.“ (Ep. 80—1880 r.);

6). „Ran je утврђена нужна одрана онда суд, још при решапању питања о стављању под суд »птуженог, треба да оцени: да ли с Na оптуженог може подве-

пи на PRO да расправгља.'“ (0. О. С, Бр. 4678—1897 г;)

в) По 5 54. К. 3. праведном нужном одбраном не може се користити онај који је и сам нападач, па чак му се не може признати ни афекат, јер и за овај се тражи да у то стање није сам себе кривицом својом довео, кал је случај. узајамне туче. У опште узевши, не може ни бити призната: нужна одбрана ва обе стране које су у борби, па да се по том основу обе стране извине.“ (Бр. 9584—1912 г.);

г) „Кад суд нађе, да је оптужени дело учинио у нужној од брани живота, али са О њем ове, онда треба да да разлога · у чему се састоји то прекорачење нужне одбране. Па како је прекорачење нужне одбране из препасти и страха по другом ставу ин фине 5 54. К. 3. по правилу пнекажњиво, а изузетно се по трећем одељку тога законског прописа може казнити, то је суд, кад оптуженог кажњава, дужан да да разлоге са којих налази да оптуженога треба казнити.“ (Бр. 2546 —1914);

д) „Да постоји случај праведне нужне одбране потребно је: прво, да је признањем оптуженога, или исказима способних сведока очевидаца утврђено, како стојање дела, тако и кривична одговорност оптуженог, и друго, да се неко њоме послужио, да противзаконо нападање на свој или другога живот, слободу и имање одбије. Потребно је, дакле, да је неко од некога противзаконо нападнут.'“ (Бр. 4206—1927 г.);

ђ) „У трећем одељку. У 94. К. >. говорећи о томе како ће се казнити она дела која су учиње-. на у нужној одбрани, али са HNpeкорачењем границе одбране, која је при томе имала бити упе-