Полициски речник : Књига трећа М — Ш

"Опш

извршеним кривичним делима у њиховим“ атарима (чл. 99, 2759 и др), уочиће се на први по: глед, да су они веома слични, без мало идентични. Ово несумњиво доказује, да су одредбе Душановог законодавства, а нарочито оно о селима — које су биле домаћег порекла и најближе народ у правној свести нашега народа за све време робовања Турцима, да би се, готово у потпуности, |маниђестовале у обновљеној Србији. По једине од њих, — оне које се односе на колективну одговорност унете су у ублаженом облику, и у данашње позитивно законодавство Краљевине Србије о сузбијању хајдучије, злонамерних паљевина и крађа по селима (закон о јавној безбедности, од 931 1. 1905 г. и закон о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним ротивзаконим поништајем необезбеђених ствари, од 920 ГП 1892 г., са допуном за крађе од 20 — XII 1903 г.).

После другог устанка у селима су поред кметова, постојали и сеоски кнезови, са чисто полиције ским дужностима, али су, 1821 укинути, а њихове дужности пренете на кнежинске старешине и сеоске кметове. Надлежност последњих. била је иста као и за време првог устанка до Уредбе о суђењу, од 6 VI, 1825 г., којом им је дато право да у првом степену суде грађанске спорове.

Као организоване локалне управне јединице општине се први пут помињу у Сретењском Уставу (1835 г), по коме се Србија делила на окружја, срезове, и општине Кнежевим указом о саставу и дужностима Совјета, од 14. П 1835 г. стављено је у дужност Мин. Ун. Носл. 'да чува „у цјелости“ права

175

100, 158,

[ri општина, и да води надзор над њима,“ а устројством истог Совјета, од 29 Ут 1835, општинама се у начелу признаје право на разрез приреза за чисто локалне потребе.

По указу од 11—Х1—1836 г, среске старешине су са два кмета сачињавале примирителни суд, који је судио у првом степену све грађанске спорове, изузев оних где је основ спора био готов новац, а у кривичним стварима изрицао YO боја до 25 штапа.

По уставу од 1836 г. Србија > a била подељена на окружја, од којих је „свако садржавало по неколико срезова, који су опет састављени из више села и општетства.“' (ЧЛ. 61). Овим уставом предвиђени су, по селима, односно по општинама примирителни судови, за које се у, чл. 31. вели: „Суд примирителни из сваког села састављаће се из једног председатеља и два члана, изабрана од житеља местни, и ни један од 'ови Судова Селски неће 'моћи судити један предмет већи од 100 гроша. Они такође неће моћи извршивати казне, које би превосходиле затвор од 3 дана и 10 удараца штапова. Јула 8. год. 1839. издата су „Наставленија“ окружним, среским и општинским властима за одржање јавног реда, мира и безбедности, из којих се види да су, и примирителни судови и кметови сматрани искључиво као органи среског начелника — представника централне власти.

Организација општина, као | локалних аутономних јединица, отпочиње се изводити тек са првим за-

коном о устројству општина („Усобштина“) , од 13 VII:

тројеније 1839 г. По овом закону све општи“ не делиле су се у три класе: у пр-