Полициски речник : Књига трећа М — Ш

бити означене, биће јемствеником · прошивен и потписима и печати_ ма. утврђен.'“

Застарелосш менице. Под У 167 трг. зак.: „Све тражбине тичуће – се вучених меница, а и сопствених, ако су ове последње издате и потписате од трговаца, банкара или ма и од нетрговаца за дела трговачка, застаревају за о година рачунајући од дана кад је протест изискат, или од дана последњег корака код суда "чињеног“, а по 9 928 ж. Гр. Зак. овако застареле менице постају 0блигациони дугови, и као такви 3астаревају за 24 године, рачунајући у овај рок и оних 5 година меничне застарелости. (В, Забрана, Застарелост Извршење, Трговци.) Одлукама Касац. Суда објашњепо је: а) „Претпоставка је, да је лице које је меницу потписало би-

MO способно да ту правну рад-

њу изврши. Ко то спори, на њему

је терет доказивања.“ (Бр. 11027

1907); 6) „Формална вредност менице, : издате од сељака, као просте гра-

ђанске обавезе, цени се по % 80.

трг. ак. га не, по. 5. 192. Гр. С.

П. јер таква меница само нема

менична преимућства у погледу

надлежности, солидарности и ме-

ничне строгости, а што се тиче

њене форме као исправе, оваква

меница, која је потпуна, прела-

зи у домен грађанских обавеза,

као проста грађанска ~ обавеза,“' (Бр. 9731—1908).

в) „Смисао 5 79. трг. зак. тај је, да менична обавеза малолетника, без одобрења његовог законог заступника, у опште не вреди; и томе је циљ да се од малолетника отклони штета, коју би он имао услед закључења меничног угово-

Мен

ра, а никако да му се одржи корист, коју је примио од ремитента за издату меницу или ону што му је дао индосатор за пренос менице. Због тога је малолетник дужан да своме сауговорачу, после поништене менице, поврати оно што је за меницу примио. Али повраћај се свега тога, према (другом одељку %5 79. трг. зак. има тражити код грађанског суда, јер основ таквог тражења није меничне него грађанске правне природе по 5 5 907, 915 и 916 Гр. 3. (0. О. СО Бр. 2357—1905 .);

г) „Меница на којој је накнадно после употребе код сула ставвљен потпис издавача, ако издавач тражи наплату, вреди, јер је издавач као притежалац. менице могао свој потпис у свако доба на ову да стави. Па како тај потпис у. опште није извор обавезе издавачеве, већ његовога права, то кад он не протествује, нема права то ни други да чини, што његов потпис не испуњава, као потпис неписменог услове из 5 80 трг. зак., јер то право вреди само онда, кад се хоће да се из њега изводи обавеза“ (0. О. С. Бр. 1745—1905 г.);

д) „Меница, на којој не достаје један од услова из У 80 трг. зак. нема вредности ни као меница ни као приватна исправа, па се чак не може сматраги ни као почетак писменог доказа, јер се њена важност као строго фор. малне исправе има само и искључиво да цени према. трг. зак. (Бр. 9499=-1908, P.);

Ђ) „Кад потпис меничног 0обвезника није пуноважан, онда се порицање истог не може узети као порицање исправе од себе дане, јер се у ствари може порећи

само исправа на којој је потпис ~

љууине