Полициски речник : Књига трећа М — Ш
Мен
несумњив или онако стављен као што закон прописује. Иначе кад суд, ценећи меницу по прописима трг. зак., дође до закључка да потпис на њој није пуноважан, онда у погледу на то лице, све да је грађанском пресудом ни осуђено Ha плаћање дуга по тој меници, не може постојати према торњем, порицање исправе од себе издане.“ (Бр. 5288—1902 г.).
е) „Акцептант, који је истина.
на меници написао „признајем“,
и потписао се, не може се сматрати за акцептанта, јер да се као овај сматра, треба да је његово име још од издаваоца менице као трасата у тексту менице означено, нарочито не онда, кад је као трасат у тексту означено друго лиЕ це.“ (Бр. 1753—1904 г:);
ж) „ТГрасант који поднесе Oригиналну меницу са уверењем новчаног завода, да је меница заводу исплаћена, сматра се да је сопственик менице и ако завод није учинио пренос на њега, јер се меница на коју задруга не полаже право, налази у рукама његовим, а акцептант не наврди да је овај незаконитим путем | дошао до менице. Према томе, такав притежатељ менице довољно је легитимиран да тражи паплату.“ (Бр. 4973—1904 г.);
3) „Кад извесно лице поднесе суду препис изгубљене менице и тражи да му суд изда менични протест због неисплате ~ нестале менице, онда је суд по смислу, 5 5 129 и 150 трг. зак. дужан да изда тражени менични протест. Ово у толико пре, што је менични протест одржање у обавези и меничних жираната, а питање колико ће они одговарати по тој обавези и колико ће вредети та нестала
13
Мен
меница, то ће показати судска пресуда.'' (Бр. 1686—1892 г.);
и) „Менични дужник, који би меницу исплатио, има према 5 % 140—145 трг. зак. права да тражи наплату, регрес, од меничних дужника, својих претходника, али не од лица која су, се после њега менично обавезала, пошто ова исплатом менице од свога претходу ника испадају из обавезе.“ (Бр. 8541—1904 г.); :
j) „Па како су општински судови по тач. а 9 6. Гр. С. П. надлежни да суде спорове о меничним потраживањима до 106 динара закључно, то се према томе има узети да су надлежни да издају и протесте због непријема. или неисплате само за менице у вредности до 100 дин. закључно. Према томе, протести због непријема или неисплате могу се подићи само код првостепеног односно трговачког суда или код среске полицијске власти, а код општинског суда само за менице до 106. динара. кад у месту нема ви трговачког ни првостепеног суда. | нити среске полициске власти,“ ~
О. О. С. Бр. 14619—1914 г.);
к) Пропис У 928 ж. Гр. 3. рад чуна се тако да је меница по истеку пет година потпуно равна Oоблигацији, и њу закон тада сматра за пуноважну облигацију без обзира на то, да ли је она сачињена у форми 5 9 191 и 192 Гр. С. П. Законодавац, – сматрајући, тада, меницу као облигацију, ниједном одредбом својом не захтева да она, поставши облигациом, мора бити сачињена у форми облигације. Али, само у законој форми (59 80 и 162. трг. зак.) сачињена меница, губећи своја
менична преимућства, постаје о- ·
блигацијом · после пет година, 3: