Полициски речник : Књига трећа М — Ш

_ мере да изврши то дело, а из тога, опет, да га је он и извршио.“ 4. „Кад је ко пре учињеног казнимог дела претњом или писмеНим изјасњењима определштелно "дао познати/'да има намеру, да #из_ весно казнимо дело учини; илџ

јаку мрзост и љутину противу повређеног, или оштећеног обелоданио, и њему подобним злом претио.“

___ Намера за извршење – кривичног дела, на основу које се стварају за–— кључци о његовом извршиоцу, из: води се: а) на основу претње или писмених изјава да ће се дотично дело извршити, и 6) на основу обелодањене „јаке“ мржње и љутње према повређеном или оштећеном, уз претњу, злом, подобним изврше— ном кривичном делу.

Одлукама Касац. Суда објашнеНО је: а) „Да би се из претње, која је исказана, могло закључити, да је ко ишао на извршење кривич- Hor дела „треба да је она опредељено изјављена, према тач. 4. S 121. Ep. СОЈ, а не“ да ce To тек изводи из неопредељених речи оптуженог.“ (Бр. 5797—1892);

б) „Да би постојао основ подоврења из тач. 4. 5 121 Кр. С. П. · потребно је да неко пре учињеног дела, претњом или писменим или усменим изјашњењима јасно н опредељено покаже намеру да · извршено казнимо дело учини, или да је јаку мрзост и љутњу “против повређеног обелоданио и – њему подобним злом претио, а то – питање фактичко- је питање. Домаће размирице и свађе између укућана, карање жене од стране мужа, па и каштиговање, – нису такве природе да се из њих може изводити мрзост о којој је реч

у. тач. 4. 43121, Кр. С. По (Бр. 9224—1905 г).

в) „Доказана мржња, без претње за чињење извеснога, истога или подобног дела приватном тужиоду, не може сачињавати ближи основ подозрења из тач. 4. 121 Бр. С. П. (Бр. 1695—192У г.).

5. Ко се по стасу, оделу, 0ружју, или оругим особеним знацима управ онакав појављује, ка“ ко је повређенц или други сведок казао да изгледао“

БЕО ОС КС о 9 ХИ 1905 г., Бр. 11426, објашњено је:

„Према овоме, 'и. кад закон у тач. 5. 5 121 Кр. С. П. не захтева да исказ повређеног мора бити још и чиме другим несумњивим поткрепљен, већ изречно предвиba, na исказ повређенога сам по себи сачињава основ подозрења,

·— онда неоспорно исказ повређенога може да сачињава основ подозрења нз тач. 5 9 121 и у случају кад би он био усамљен. Ну и ако исказ повређенога и усамљен може да сачињава речени основ подозрења, ипак ово не мора да буде у, сваком случају, већ с погледом на оно што је ислеђењем кривице констатовано. Према свему изложеном, исказ приватног

тужиоца као повређеног вреди као : ближи основ подозрења из тач. ”

. 9. 5 121 Кр. С. П. и онда кад је. усамљен, т. ј. кад више никаквих других основа подозрења противу) оптуженога нема, само ако он садржи услове из 5 118, тач. в нод 26236 и. 239. Кр. С. П., што ће суд по својој дискреционој · власти у сваком поједином случају да оцени, с погледом на све“ оно што је ислеђењем кривице | |

утврђено.“