Полициски речник : Књига трећа М — Ш

ен То, 197

је он дело извршио. У првом случају из овог законског прописа капротив тражи се за постојање овог основа само толико, да. је оптужени у времену извршења дела био на лицу места, што је минимум захтева. Према томе, у овом првом случају не захтевају) се они елементи предвиђени у, трећем и четвртом. Они сваки посебице чине основ подозрења из тач, 7 ZG |21. TUp. G. JI. (Hop: 119635—1905 r).

8. „Као су се нашле код кога, или У чијем обиталишту, или У оругом со њега изабраном храни“ лишту, ствари које је оштеленџ у време кривичног дела притежавао; или су се тамо нашли предмети злочинства или преступлења.“ Под „предметима злочинства или преступљења“ подразумевају се предмети који су постали самом кажњивом радњом, н. пр. лажан новац. 9. „Ако су се знаци казнимог дела или извршења тога дела, или 907 годившег се насиља открили Ha Чијем лицу, оделу или ствари“

„Основ подозрења из тач. 9. 5 121 састоји се у томе, што се из знакова кривичног дела, који су нађени на једном лицу, нпр. повреде, или на његовим стварима или оделу, н. пр. траг од крви, изводи закључак, да је то липе и учинилац кривичног дела.“ (О доказима, стр. 356).

10. Кад је ко одмах по учиње-

(ок

јан начин или под лажним изговором, а под прикривањем опет, разуме се остајање у месту пребивања али на такав начин, да га не може нико видети, изузев, разуме се, његових блиских сродника.“ (О доказима, стр. 375). 11. „Као је ко трагове, или знаке казнимог дела уништавао, уклањао или прикривао, или ма каквиж начином трудко се, да се ислеђење истога осујети, и овож подобно.“

„Основ подозрења из тач. 11. % 121 састоји се у томе, што се из осујећења истраге изводи закључак да је. онај, који истрагу осујећава, извршио кривично де- | ло, јер по правилу онај, која криBHUHO дело није извршио, нема узрока то да чини. Истрага се: може осујетити уништавањем, уклањањем или прикривањем трагова или знакова кривичног де-. ла, н. пр. трагова од крви, леша, или другим чим, н. пр. подмићивањем сведока. Само ни у ком случају не сме постојати други који узрок са кога је једно лице предузимало радње којима је истрага осујећена. За овај основ подозрења није потребно, да је неко и успео у осујећењу истраге, већ је довољно да се је трудио т. ј. да је само и покушао.“ ( доказима, стр. 357).

Ближи посебни основи подозре-

ња. Као ближи посебни основи подозрења у У 127. Ар. С. П. наведени су, опет примера“ ради:

1. За дела издаје, велеиздаје, на-

ном злочинству или преступље- | рушења јавног мира и побуне (8 њу, или како се за ово дознало, | 83—90 К. 3.): а) писмена сношеутекао или се крио, па другога | ња подозривог садржаја; 6) подовероватног узрока томе не би |зриви тајни састанци; в) примање било.“ тајних поклона и г) набављање о-

„Под бегством се разуме уда-|ружја тајним путем и у већој кољење из места пребивања на та- |личини; :