Полициски речник : Књига трећа М — Ш

7. За дела убиства, побацивања "одбацивања деце: утврђен порођај и одсуство утробног плода; и

5. За дела из користољубља: а) Кад је ко по извршеном кривичном делу чинио очигледно веће трошкове, но што му његово имовно стање допушта; 6) кад је неко ствари, подобне предметима извршеног кривичног дела, тајним или подозривим начином, или много нижом ценом од њихове праве вредности отуђивао или покушавао да их отуђи, и в) кад су код неког нађени, или је неко издавао новце, „који се по множини или каквоћи са онима, који су казнимим делом одузети или присвојени, тако подударају, да се са вероватности за исте држати

морају.“

“ Разуме се већ, да се код свију наведених дела могу употребити и општи основи подозрења, поред по·себних, у колико овима већ не би били обухваћени.

Као ближи основи подозрења служе и непотпуни посредни докази _ (полудокази), који су таксативно на_ ведени у 5 123. Кр. С. П. Овде спа_ дају; 1. „Достоверно усмено или писмено признање каквог лица, које нема сва својства признања, како се по закону за потпун доказ _ узима, ил“ кад би се какво лице пред другим хвалило, да је извесно казнимо дело учинило; нарочЧито, кад се таква изјаснења о0до носе на околности казнимог дела, које само ономе познате могу бити, који је у истом участвовао.“ У овом законском пропису реч _ је о вансудском признању, т. ј. о _ признању које није учињено пред надлежном судском или иследном влашћу, и које због тога нема сна-

198

бен

гу потпуног доказа, већ само полудоказа. Одлуком Касац. Суда од 26 ок-

тобра 1909 г. Бр. 11630 објашњеНО JE:

„за постојање основа из тач. 1. 5 125. Кр. С. П. довољан је по закону исказ и само једног сведока, као што се то из текста поменутог законског наређења види, у. коме се помиње основ, „кад би се какво лице пред другим хвалило“, а ово пред другим тачно означава једнину, те је дакле за доказ тога основа довољан и само један сведок.“

„2. Са свима својствима у 5 229 снабдевено исказивање једнога сведока, ако се оно односи на извршење извесног казнимог одела, од извесног лица, или исказивање два незаклета сведока, кад њихо-

во исказивање иначе сва оруга.

својства за свеооџбу има.“

Одлукама Касац. Суда објашњеНО је:

а) „Апелациони суд није могао сматрати за доказни основ подозрења из тач. 2. 5 123 Кр. С. П. по сведоџбама сведока Љ.. и ПЦ... ни основ из тач. 7. 9 121. Кр. С. П., по сведоџби сведока G....., с обзиром на 5 239 Кр. с: П., кад су ово сведоџбе сведока испод 16 година, дакле искази у опште неспособних сведока.

Наведено законско наређење доиста сматра да исказ два незаклета сведока даје основ подозрења из тач. 2 5 125 Кр. С. П. али је погрешно сматрати да та-

кав основ могу дати и сведоџбе ·

сведока, код којих је то неполагање заклетве последица правне неспособности сведока за сведочење .