Полициски речник : Књига трећа М — Ш

(он

Сведоџбе таквих сведока не могу дати правни доказ, па Вато закон и не тражи њихову ваклетву, а оглашава је за неважећу ако би била положена, — 5 114. Кр: C. FE

Од постављеног правила у 5 229. Кр. С. П., да је за потпун коказ потребно два способна сведока који имају све услове изложене у томе законском наређењу, предвиђен је као изузетан случај да исказ једног сведока или сведоџба два незаклета сведока са свима осталим својствима ва сведопбу, дају ближи основ подозрења или непотпун доказ.

Сведок може бити незаклет или у. случају 5 114. Кр. “С. П., кад му закон заклетву на исказ не прима, што иста долази од лица које нема личне правне способности за сведочење, или у случају 5 184. Кр. С. П. кад сведок, иначе правно способан, на свој исказ не положи заклетву, било што је умро или отумарао незнано куд.

Наређење У 229. Кр. С. П. предвиђа у опште доказивање са способним сведоцима. У свима својим тачкама оно искључује неспособне, сумњиве и подозриве сведоке.

Према томе и речи „незаклети сведоци'' из тач. 2. 123. Ep. С. П., који морају имати све остале погодбе за сведоџбу из 5 229. Кр. С. П., не односе се на заклетву неспособних сведока, већ га способне али незаклете са других разлога сведоке.

Изрази „нису заклети“ значе, граматички протумачено, који су могли бити, требали бити заклети, па то није учињено.

199

OG.

На лица из 5 114. Кр. С. П. ови изрази не могу се односити, јер она спадају у категорију лица; не која нису, заклета, него која закон сматра као неспособна за полагање заклетве. Зато се у 0вом законском пропису за ова лица и не вели да ће се испитати, · какав се термин свуда употребч љује за испит способних сведоч ка, па чак и за оне релативно не способне сведоке из 5 91. Кр. С.“ П., већ да ће се само преслушатиу

Искази ових сведока немају до казне вредности, јер су ово искази још недораслих лица, интелектуално довољно неразвијених и лица „подложних утицајима са стране, и као такви не могу ни дати основ из тач. 2. % 123. КрС. П. ни послужити за доказ ос нова подозрења из S 121. Кр. С. Пост.

Ако би се хтело протумачити, да изрази „два незаклета сведока!“ обухватају, и казивање сведока ис под 16 година, онда би такво тумачење било нелогично и безраза – ложно, зашто да од свих неспоч собних сведока из 9 114. Кр. С. П., баш само овима из треће тач4 – ке, закон признаје извесну | до казну вредност, а осталим не, јер о њима нигде ништа не говориј а међутим су и једни и други из једне исте категорије неспоз собних сведока, за које је све подједнако полагање заклетве ис кључено.

И ако закон наређује, да се лица из с 114. Кр. С. П. имају преслушати, ипак из те околности – не би се могао извести закљу“ чак, да се то има учинити зато, што искази M ових сведока могу имати доказне вредности, јејх > то било противно прописима

S S 229 n 239: Кр. С. П. |: