Полициски речник : Књига трећа М — Ш

200

"Пошто се у кривичном процесу тражи материјална истина, а по 5 5 5 и 51. Кр. С. П. мора се сав прибрани материјал иследити, да би се до те истине дошлој

то је и преслушање ових лица пој

требно, да би се из њихових ис каза сазнало, да ли би се имало још што иследити и утврдити; што би било од важности за про налазак те истине.“ (Бр. 128731920. г), и

6) „Да би могао постојати основ из тач. 2 5 123. Кр. С. П. потребно је (да постоји казивање једног сведока, које се односи на! извршење казнимог Дела од извесног лица, али сведока, чије казивање има сва својства 'из 5 229 кр. С. П.

Како у овом конкретном случају казивање сведока П... нема сва својства која се траже по 5 229 Кр .С. П., а на име, нема својства из тач. 4. поменутог закон-

· ског прописа, јер поменути сведок није заклет на своје кази-

вање, то ни поменути основ не мо: же опстати.“ (Бр. 7457—1923).

3. „Кад је повређени или оштећенџ извесно лице определштнелно пред смрт за кривца означио, без да се могао о томе саслушати или заклети.“

Одлукама Касац. Суда објашње-

HO. je:

4) „TO MITO Je HnOFHHYyYIH Ha HE-

| KOJHKO JlaHa HnDpejL CBOJy CMDpT 0-

значио оптуженога за кривца, не

_ може против оптуженога сачиња-

вати основ подозрења по Tau. 3.

8 124. Кр. СП. стога што се овим законским прописом тражи,

да се баш пред смрт, која је тако рећи одмах по учињеном делу наступила, ко за кривца означи.“ (Бр. 5521—1890 г), и

бен

. 6) „Даље је погрешан разлог Апелационог Суда, да је постојање основа подозрења из тач. 3. у 125, Кр. С. П. противу оптуженог П.. утврђено тужбом повређеног, који је исту пред смрт само потписао, а није је пред влашћу признао.

Tlo Tau. 3. S 193. fp. CG. IH за ближи основ подозрења сматра се околност „да је повређени извесно лице определително пред смрт за кривца означио, без да се могао о томе саслушати или заклети.“ Но како се по Кр. с. П. свака чињеница и околност; да би је суд могао узети за доказану, мора доказати и законским средствима доказивања, каа што су: сведоци, јавне и пунова“ жне исправе, саслушања pej влашћу, (која се равнају јавним исправама) и т. дД, — то се и сваки основ подозрења на тај начин једино може доказати. Стога тужба, коју је повређени пред смрт потписао, немајући карактер ни приватне ни јавне исправе, не може као таква по Кр. С. IH. служити за доказ о постојању реченог основа подозрења.“ (О. О. С Бр. 9259 — 1925. г). · :

4. „Са свима својствима у 5 231 снабоевено казивање једног саучесника, који своју кривицу признаје, или исто такво казива“ ње више саучесника, који своју кривицу признају, но који са 06вињеним се нису суочили.“

Под саучесницима, у смислу Oвог законског прописа, подразу-

мевају се и саизвршиоци, а не само подстрекачи и помагачи.

· Одлукама Касац. Суда објашњеHO Je:

а) „За основ подозрења из тач.

4. . 125 Кр. С. П. не тражи се

„~