Полициски речник : Књига трећа М — Ш

бен. · 201

да казивање саучесника, који своју кривицу признаје и у исто време другог терети, мора бити учињено и на претресу, већ само да има својства означења под а, 6, 8 ит, 931 Кро СЛ, зе у: след тога порицање таквог приззнања на претресу, датога KOJ иследне власти, не одузима му доказну снагу.“ (Бр. 188 — 1899 TOT.), H 6) „Само онда кад један оптужени као саучесник – признаје своју кривицу, може се његово казивање против другог оптуже, ног узети као основ подозрења, инаце не.“ (Бр. 7199--1907 г).

Као ближи основ подозрења може се сматрати и „писмено доношење“ каквог лица којим се злочинство или преступлење открива, ако је само потписано и садржи околности, „које определително неко лице као учинитеља казнимог дела означују, и кад учинитељ то своје доношење на испиту заклетвом потврди.“ Непотписано писмено може послужити само за испитивање у њему наведених околности, у циљу прибављања основа подозрења. (% 124).

Одлуком Касац. Суда од 99 априла 1891 г., Бр. 2815. објашњено је:

„Кад се може према наређењу Š 124. Бр. С. П. и писмено доношење каквог лица узети као основ подозрења, ако одговара тамо наведеним условима, то се још пре има узети за вредећи писмени исказ повређеног, јер би иначе остале без значаја законске одредбе у тач. 5. 9 121 и тач. 3 5 123 Кр. С. П.

Удаљени основи подозрења. У % 125 наведени су ови удаљени осно-

– ви подозрења: рђав глас, познат до~ тадашњи рђав живот, непрестано

(он

тумарање, неизвесан начин живгљења и препитања, ближе познанство и дружење са подозрителним лицима, лажни изговори и противуречија на испиту, позивање на умрле и ли одсуствујуће и оне, који се преслушати не могу.“

Према одлуци Касац. Суда, од 18

јуна 190/ г. Бр. 7499, ови основи не

могу постојати сами за себе, т. ј. без основа из 5 [2] 124, јер | не. садрже у себи елементе, који

се по 5 115 Кр. С. П. за основе по- .

дозрења траже.

Као околности, којима се поткрепљује вероватност основа подозрења, у 5 126. наведени су: збуњен и презајући говор обвињенога, муцање, плач, јецање, дрхтање, про мена у лицу, снужденост, страх, сродство или познанство са сумњивим лицима, „и тиме подобна опстојателства, по којима се због неизвесног значења ништа за вероватно држати не може.“ (В, Истраге).

Доказивање основа подозрења «

њихова доказна вредност, Да би

основи подозрења | MOTMH имати ону – доказну ~ вредност, коју им им закон признаје, = неопходно је потребно: а) да су истинити, т. ј. доказани тако, да се о њима не може сумњати; 0) да нису обеснажени нити у сумњу доведени ни одбраном оптуженог ни „супротним искуством или другим околностима које би оптуженог правдале.“ (% 239), и в) да сваки основ подозрења садржава у себи „особено опстојателство“ (околност) — 5 237. од. 2.

Истинитост основа подозрења може се доказивати, не само непосредним. доказима, већ и посредним путем, т. ј. основима подозрења, односно околностима. (5 239, од. 2).

За доказивање истинутости. бено-

ва подозрења помоћу/ непосредних,