Полициски речник : Књига трећа М — Ш

д овога се

2 H 6 239, од 2 нов подозрења. "и само једном сведоџбом.

"или у сумњу

њичени наведе и утврди те разлоге са којих је у

ф 12).

рочиту околност, значи да

засебној чињеници.

же дати више основа

C тога се 237 и каже, да се све VoS: S 121 тим бројем означене сматрају за један основ зрења...

Али не само да се основи подозрења, који долазе под један сти број, имају сматрати за. јеан основ подозрења, већ од ви_ ше основа подозрења из разних бројева има се узети само један, а не сви, у случају кад ти основи _ подозрења имају један извор:; кад _ жакле, сви у себи садрже исту околност, т. ј. кад сви произлазе од исте чињенице или околности. Ту се потпуно примењуле наре-

равила о овим доизузимају слуајеви, које предвиђају 5 5 121 тач, и 3, у којима се може доказивати

Основ подозрења биће обеспт же доведен кад год се "одбраном оптуженог или другим оолностима утврди непостојање везе између основа и чињенице која је _ предмет доказа (кад на пр. осумсасвим друвремену, извршења кривичног дела био на месту његовог извршења — тач. 7.

Услов, да сваки основ подозрења мора у себи садржавати једну насваки основ подозрења мора почивати на

„Из овога, опет, излази — вели Др. Б. Марковић (у навед. делу, стр. 371 — да се једна. околност или чињеница може само је данпут узети у обзир, и да она, због својих разних односа, не моподозрења. У другом одељку 5

ХО 125 закључно под једним исоколности подо-

ђење другог одељка 237, да се једна чињеница или околност може узети само једанпут У о0Зир. Често се дешава, да и једна“ иста чињеница или околност i| представља разне односе, тако да сваки од тих односа даје засебан основ подозрења. У таквом случају закон забрањује да се узме више – основа подозрења стога, Што сви они имају исту основицу Што сви почивају на истој чињеНици. Захтев, по коме сваки основ подозрења мора у себи садржавати нарочиту и засебну чињеНицу, потпуно је оправдан, јер се на тај начин отклања опасност, да се из исте околности добиј више основа подозрења, и да се тако врло лако дође до потребног броја основа подогрења за доказ кривице оптуженог...

Правило, да сваки основ подозрења мора у себи садржавати нарочиту околност, односи се саMO на праве основе подозрења из 9 5 121 и ТУ7, а не и на непотпуне непосредне доказе. из 5 193, Које је закон изједначно с основима подозрења. Према томе, може се на основу једне заклете сведоџбе (т. 2 123) и исказа једног саучесника (т. 4. 5 123) добити потпун доказ и ако искази обојице имају за предмет исту чињеницу: извршење – кривичног дела од стране оптуженог,“

По 5 236 .Кр. С. П. основима подозрења може се доказивати и биће (постојање) кривичног дела и кривична одговорност рптуженог. За ово је потребно: а) да постоји потребан број основа подозрења које закон тражи за саставни доказ; 6) Да Основи, околности и односи, који су истрагом утврђени, показу ју, тако тесну логичну везу између

дела и оптуженога, да се по при-