Полициски речник : Књига трећа М — Ш

ма подобних основа подозрења, те да се сматра дело ва доказано.“ Несумњиво је, дакле, да је наш позитивни законик допустио y принципу могућност доказивања постојања кривичног дела и кривичне одговорности истим доказним средствима. Нејасност и спорност изазива тач. 7. под а 5 236 Ар. С. П., где је постављен захтев „да је само дело са свима околностима доказано.“ и судска пракса и научно истраживање утврдили су, да је ова нејасност последица рђавог _ разумевања и превода 5 5 278 и 279 аустриског кривич. суд. пост. који је служно као изворник нашем законику. Смисао науке састоји се у погледу саставног доказа у томе „да се и постојање кривичног дела и постојање ·KDHвичне одговорности може доказизвати не само непосредним доказима, већ и саставом непотпуних непосредних доказа као п правим основима подозрења. Такав OH случај био код свих оних кривичних дела где се не би могао прибавити непосредни доказ, а постоји велика вероватноћа о постојању самог дела. Логичан је закључак, да ће се саставни доказ помоћу непотпуних непосредних доказа и основа подозрења применити само онда, када нема потпуних непосредних доказа.“ (0. О. С. Бр. 6251—1920 г);

6) „Но 5 236, у вези са 5 238, могу два основа, од којих један ив 5 125. Кр. С. П., а други из 5 121 Кр. С. П., да сачине саставни доказ. Овај се закључак изводи отуда што је основ из 5 121 (или % 122) Кр. С. П. правно јачи од околности из У 238 под H H Z. Кра С НО које свака за се чине саставни доказ са осно-

Међутим

BOM подозрења из % 125 Кр. П. те као такав може са основама из 5 123. Кр. С. П. саставити саставни доказ.“ (Бр. 882—1992:.

в) „Смисао „5 237 Кр. СП. тај је, да сваки основ подозрења мора особиту околност садржавати, а не тај да једна околност може чинити више основа обележених у 56 6 121——125: Кр. С. П., нити опет, да један исти догаbaj (збиће) не може састављати више основа подозрења. У томе законскоме пропису исто тако није ни то изложено, како ће се поједини основи утарђавати. о је одређено у 5 5 223, 224. 229 736 H 239 Кр. С. П., а ови прописи пак не забрањују да се признањем оптуженог могу утврђивати више основа подозрења „јер кад признање оптуженог | може, по 9 223. Крив. Суд. Пост. бити доказ о кривичној одговорности његовој, онда је сасвим природно да се признањем могу утврђиваHi и непотпуни докази, више основа подозрења.“ (Бр. 7129 1909 PF);

г) „Изузетно од 5 237 Кр. с. IL, по коме се траже | најмање три основа подозрења из 9 5 121 1227 Rp.. CG. M., па. да: се, састао BOM основа подозрења може узети да су дело или кривица оптуженог пуноважно доказани, узима се по тач. а 5 238. Кр. С. П. да је за саставни доказ. довољан само један непотпун доказ из 5 125. Кр. С. П., или два од основа подозрења побројаних у S 3 121 и 127 Кр. <. П., ако се при томе утврде и околности из тач. 1 или тач. 7. 5 235 Кр. С. П. По последњем одељку 5 238. Кр. С. П., ако би у конкретном случају, биле доказане – противу, оптуженога обе околности из тач.

уније YılyasınApyyevyaiiby er)