Полиција

довољава своје животне потребе, може се без заблуде сматрати за скитницу. Понајчешће многи имају приходе који су сумњиви и многи станују по местима за које се у правом смислу речи и не може рећи да су домицили. Хиљадама индивидуа, међу којима су ве■ћином ранији осуђеници, спремни на свако рђаво дело, у Паризу су у таквој ситуацији. Они не раде никакав посао ни занат, али ипак изгледа да имају срестава за издржавање, јер су стални посетиоци крчми и винарских радњи. То су праве скитнице и поред тога што изгледа да имају срестава за издржавање и домицила. Они су за друштво стална опасност, најстрашнија од свију других. У друштвеном је интересу да не остану некажњени. Када вам се приведе какво лице које се оптужује за скитњу, треба да најмарљивије испитате, да ли оно стално ради или је неки нерадник лењивац. У првом случају, треба га одмах ослободити, па чак ако моментално и нема срестава за издржавање ни домицил. Радник није скитница и не треба ia никад као таквог ни сматрати. Лепо и чисто одржана радничка књига, несумњиво уверење о раду, и друга томе слична обавештења, прибрана што је могуће тачније, даће вам потребна објашњења у том погледу. Али ако окривљени не може да утврди да ради какав посао или занат, ни да га је пре кратког времена радио, треба да буде означен за скитницу. Тада ће те иследити друга два законска услова. Не буде ли имао ни срестава за живот ни домицил, без икакве препреке -ћете га предати суду. Напротив ако буду имали новаца и буду означили стан, испитаћете од куда им тај новац, као и природу стана. Ако порекло новца изгледа да се не може правдати или да је недопуштено, немате потребе да водите рачуна о извору његовом. Чак ви не можете сматрати као сталан домицил ни закупљену хотелску собу било за дан или

10