Полиција

Шта си рад? запитам га. Господин Начелник.... дошао сам.... овај.... хтео би да питам.... поче замуцкивати, окрећући се око себе, ваљда да види има ли још кога у соби. Шта да питаш? Да питам за Коду, доврши знатно тишим гласом, готово шапатом. - Којег Коду? Из Краљевог села. Аха, аха. За Коду хајдука, је ли? Јесте. Па шта хоГеш да питаш? ХоГе ли се зацело ономе који га убије платити? Разуме се да хоРе. А колико ? Хиљаду динара. А хоРе ли се, на пример, та сума дати и мени, ако бих га ја убио? Погледах пажљивије у циганче, не би ли на њему приметио још какав симптом лудила, јер ово што ми је рекао, као да би и он, једно жољаво и голобрадо момче, могао убити хајдука о коме сам слушао да је био снажан човек, учинило ми се већ као један симптом лудила. Зар ти да га убијеш? рекох му са подсмехом. Па.... ако могу, господин Начелник. Ако не будем могао ништа није ни било. Познајеш ли га? Јел Коду? Јесте, Коду. Како да га не познајем. Често он свраћа код мене. Е ? Јест, Бога ми. А одакле, оно, беше ти? Из Изворчића. Моја је кућа изван села, под планином. Ако је тако као што кажеш, онда, зацело,