Полиција

можеш зарадити ових хиљаду динара, а ево како: кад Кода буде свратио твојој кући, ти извести одмах о томе кметове. Они ће доћи и ухватити га, да се ти не мучиш, а ја ћу ти и само зато платити хиљаду динара. Циганче цокну језиком о непца у знак одрицања, То не смем, рече. Може да осети па сам пропао. Кад, као што велиш, долази к теби, прича ли ти, мисли ли скоро кога нападати и опљачкати? Сад баш купи друштво да нападне на неког богаташа у Лукову, па је звао и мене. А кад то изврши пребећи ће опет у Бугарску да онамо живи. Само кад хоће на кога да нападне, прелазиће овамо.... По паметноме разговору видох да је циганче naметно, па га накнадно упитах: А зар ти, збиља, мислиш да би га могао убити? Пробао бих. С пушком и најслабије дете може убити најјачега човека. Е добро, добро, хајде пробај. Ако успеш награда ти је сигурна. Али се добро чувај да не платиш сам главом. Ја ћу да се вардам.... Ако га убијем хоћеш ли ми ти дати те паре? Хоћу, хоћу. Је ли одмах? Одмах. А хоћу ли бити што крив ако би га убио? Нећеш. Добро, господин Начелник, заврши циганче и пође да иде. Но кад дође до врата окрену се и рече: Само да не буде варанције? Буди без бриге одговорих му. И циганче оде а ја остадо у уверењу да је то једна неозбиљна ствар. Грамжљивост за новцем, довела ra је до мене, мислио сам, а кад се разхлади и зрело размисли, неће му ни на памет падати да тако нешто проба.