Полиција
Прикази
S. Ottolenghi Trattato di Policia scientifica vol. I. Jdentificazione стр. 484. fisica, ocieta Editrice Liibraria. Roma, Milano, Napoli. 1910 год. После неумрлог Ломброза, као осниваоца научне полиције, тј. полииије, која би искористила сталне научне напретке биолошких и физичких наука, Др. Отоленги јеједан од највећих поборника на томе пољу у Италији. И као професор судске медицине на римском универзитету и као Управитељ и оснивалац школе о научној полицији, он је постигао велики напредак и на пољу теоријском и на пољу практичном. Док су се у образованом свету распростирали нови научни методи за идентификацију повратника, Италија је остала у позадини до 1902 године, али од те године после установљења школе од стране његове, Италија је толико коракнула, да је могла стати у ред са осталим народима а у некојим тачкама бити чак и испред њих. Захваљујући њему Италијански институт за научну полицију је данас на ступњу да може одговорити и највећим и најстрожијим захтевима науке и праксе. Ово његово последње капитално дело, јединствено у својој врсти, није ништа друго, до дело, у којем су штампане његове седмогодишње лекције, које је држао у школи за научну полицију. Књига ће имати још једну свеску. Ова се прва бави о физичкој идентификацији, а друга ће говорити о идентификацији анамнестичкој и психичкој, о проналажењу, упознавању, преслушавању и о надзору на опасним класама као и о истраживању злочина. У колико он својим идејама мисли да прокрчи примену у пракси види се из ових његових редова у предговору: „Али примена нових метода није ограничена само на централне и провинциалне власти, већ се проширује сваког дана, као што и беше наша прва жеља, на сва административна надлештва јавне безбедности, а биће ускоро раширена и на жандармеријске станице, чија ја је команда са одушевљењем примила нове методе истраживања. И за то не мислим да претерујем ако верујем, да ће кроз најкраће време у сваком бироу јавне безбедности злочинац бити описан најбољим методама на начин
90