Полиција

старајући се само да је одржи у границама закона, у толико пре, што није било никакве сумње да ће на изборима победити радакали, прво зато, што је скоро цео срез био радикалан, а друго зато, што им је посланички кандидат био поп П. В., човек уважен, миран, добар и поштен. Али, на десетак дана пред избор Рајковић доби непосредно из Београда наредбу: да поп П. В. не сме никако бити изабран за посланика. Нека народ бира радикала кога год хоће, говорило се у наредби, само не попа П. Забрину се сиромах Рајковић шта да чини! Зар је могао народу казати; „немојте, браћо, бирати тога и тога?“ Ако би тако рекао, народ би баш онда посигурно изабрао онога кога он не жели, јер је у оно време толико веровао чиновницима (а чини ми сеидан данашњи). Забрину се човек, предвиђајући остварење оних претњи које беше добио из Београда; и ову његову забринутост свако је могао прочитати на његову лицу. Само је ћутао и мислио шта да ради а није могао ништа смислити. Једно пред вече, на четири-пет дана пред избор пођемо у шетњу забрешким друмом: Капетан Рајковић, Лаза Комарчић (који је у ово време живео у Обреновну) и ја. Идемо сва тројица, ногу пред ногу. Капетан Рајковић ћути, а ја и Лаза помажемо му. Док ће наједаред Лаза рећи : Ућутали смо се, ви’ш, као да смо на погребу. Шта је то? Шта је теби, Капетане? Од неколико дана као да си много покисао? Шта се догодило? Море, није се још догодило ништа, одговори Рајковић, али ће већ бити! Хоће ови тзоји напредњаци да ме удаве. Ене-де! А зашто? упита Лаза. Бајаги, не знаш ? Не знам, душе ми. Траже од мене да спречим избор попа П. В.! Веле, нека буде ко било изабран, само да не буде он! И, дедер, кажи ми сад, како се то може спречити? Ако би казао народу да га не бирају —он ће га тада изабрати двојином више гласова. Зар није тако ? Бога ми, тако је, одговори Лаза, смејући се. Него, ви’ш, да ти кажем, шта би ја ту чинио. Слушај, ако би ra народ изабрао двојином гласова више онда, кад би ти радио противу њега, а ти онда ради

153