Полиција

за њега. Ја бих пошао од села до села, па где би видео два или три човека говорио би им, да никога другог не бирају за посланика већ попа П. В. А како ти је, при том, Бог дао те имаш кола и коње, ја да сам на твом месту, узео би на кола и попа П., па бих заредио с њим из општине у општину, све и свакога да на следећем избору њега изаберу. Ха, ха, ха! Ако би га изабрали, валај, овде сам најтањи, и ту показа руком врат. Али, ако би га ипак изабрали, шта ty онда? упитаће Рајковић. Онда ће рећи, да сам тај избор, уместо да сам га осујетио, помагао, Јок, буди уверен, неће га изабрати 1 Опази ли народ да га ти хоћеш, знај да га онда он неће. Ваља вам једаред примити као истину, да народ неће ништа од онога, што власт препоручује Сутра-дан капетан Рајковић пошао по срезу. У нужди прихватио се Лазинога савета. Гдегод је дошао у додир с људима свима је топло прероручивао да бирају попа П. Народ је са запрепашћењем слушао нечувено чудо, да власт агитује за народног кандидата! А, да то није била каква обмана доказивала је околност што су се и Капетан и Кандидат возили на Капетановим колима! Оде шапат од уста до уста. Они који су све ово слушали и гледали, потрчаше да саопштето онима, који нису гледали и слушали! Затим, као да узавре у народу више но до тада. Разлетеше се партијски чауши од села до села, од куће до куће. Шта су радили није се могло знати, јер су добро крили. Али, на дан избора код Цркве Грабовачке, видео се резултат тога рада, чим је један бирач од виђенијих радикала, подвикнуо попу П. В.: Нећеш, попе, на ту страну! * Кажу: по јутру се дан познаје. Богме у овом случају то правило погврдило се. Од како је први гласач дао свој глас за сасвим другога кандидата, попа Јеремију, ниједан глас није отишао на другу страну већ једино за њега ! Поп П. В. био је, дакле, заиста сузбијен.

154