Полиција

|

ворећи му увек, како Стојна неће за њега. Међутим, Никодин се није зауставио само на усменим молбама. Одлазио је више пута кући Малишиној каткад дању, каткад ноћу, не би ли како склонио Стојну, да пође за њега. Па, кад није могао у том успети на леп начин, почео је претити и Малиши, и жени му Петрији и ћери Стојни, како ће их све троје побити, ако Стојна не дође к њему. И, тако, нешто претњом, а нешто и лукавством, успео је напослетку заљубљени старац да придобије Стојну и њену матер Петрију, те се Стојна, једнога дана, нашла у његовој кући као служавка. „Кад сам. видела, вели Стојна, да се Никодина не могу отрести, и да ме он својим присиљавањем и претњом непрестано узнемирује, ја сам се једнога дана, по договору с мајком, решила, да и мимо своју вољу идем кући Никодиновој“. Међутим, у колико се зна, овај корак Стојнин да оде Никодину учинила је она по споразуму са својом мајком Петријом са чисто материјалних разлога, јер је Никодин био врло имућан

човек, а Стојна сирота. -

Живео је тако неколико месеци заљубљени старац Никодин са Стојном срећно и задовољно, јер се његовом здравом старачком организму беше повратила младићска енергија. Он је покушавао неколико пута преко свештеника, да добије дозволу за венчање. Али, у том није могао успети због својих и Стојниних кобних година. -

Но, разуме се, овако неприродну и неморалну слику нису могли равнодушно посматрати његови синови, нарочито јоши с тога, што је заљубљени старац почео немилице издавати из куће, од времена на време, мајци Стојниној: и жито, и вуну, и со, и новац, и друге ствари. Не зна се баш тачно, ко је о овоме известио општинску власт, али су се по њеној званичној достави нашли једнога дана Никодини Стојна у среској канцеларији. Одговарали су за блудничење, а после тога забрањен им је даљи заједнички живот. Стојна је морала отићи својој кући, а Никодин. је остао тужан и ожалошћен. И сад су тек за несрећног љубавника, подмлађеног старца Никодина, настале тешке љубавничке муке и патње. Није никако могао да живи без Стојне. Ишао је по селу као луд и смишљао разне планове, како ће Стојну опет приволети да се врати к њему. Није зазирао ни од чега: ни од“ "своје породице, ни од села, ни од власти. И под овим тешким и