Полиција

__ [5

несносним душевним околностима зачела се извесно још тада у његовој старачкој глави страховита мисао за осветом и убиством која је, као што ће се видети, на крају крајева приведена и у дело.

„Шта ти после тога Никодин није чинио, вели Стојна: долазио је мојој кући врло често и звао ме да продужимо заједнички живот, али ја то нисам смела учинити; долазио је више пута и ноћу, наоружан, мојој кући, изазивао ме и претио убиством ако се не вратим к њему; али, ја сам га увек одбијала тим, како не смем од власти“.

Првог дана месеца октобра, на Покров Богородичин, био је велики сабор код цркве у Белој Реци. Ту се народ састаје сваке године овога дана ради причешћа, уобичајених игара и весеља. Био је леп и ведар јесењи дан, те је и сама природа у овоме дивном планинском месту утицала на пријатно расположење народно. Игра и весеље трајали су целога дана. Али, нико није могао ни помислити, да ће овај весели јесењи дан бити обележен крвљу и троструким злочином од стране једнога махнитог старца. Истина, дешавало се понекад и раније на овоме сабору, да се млади људи посвађају и потуку, нешто из љубоморе, а нешто загрејани и пићем — али до убиства није долазило, нарочито до убиства жене. На овоме сабору нашли су се, случајно, Никодин и Стојна. Но то није било баш случајно. Никодин је сазнао, да ће Стојна бити сигурно на сабору, па јеи он ту дошао. Целога дана, без икаквог зазора, облетао је Никодин око Стојне и њене мајке Петрије по сабору и молио их, да се Стојна опет врати к њему. Обећавао им је златна брда. И кад му је Стојна категорички одговорила: да се никако не може вратити к њему, „онда ми је он, вели Стојна, набусито рекао: „Па добро, кад нећеш, довече ћу ти све исплатити“, — и одмах га је нестало, са сабора. Ова реч „исплатити“ значи, да су га Стојна и њена мајка Петрија извесно уцењивале и тражиле неку новчану накнаду.

Некако баш пред сами залазак сунчев, истога дана, одјекнуо је по селу Белој Реци пуцањ неколико пушака. Овај одјек долазио је до сабора од куће Милована Виторовића са растојања од две стотине метара. Али, нико на сабору није могао ни помислити,