Полиција

216

да су од тих пушака пале три људске жртве. Веровало се, уопште, да то „шенлуче“ по српскоме обичају младићи, који се весели и загрејани враћају са сабора својим кућама. Међутим, то је била страховита слика, јер је Никодин наоружан сачекао Стојну и Петрију, које су се враћале са сабора у друштву са својим сродником Светозаром Недовићем и извршио грозну освету. Петрију је убио из револвера; а Стојну и Светозара тешко обранио.

Овај злочин одјекнуо је одмах далеко по округу. Одјекнуо је за то, што је скоро јединствен по својој природи и побудама,

_ које су га изазвале. А нарочито још и с тога, што је Никодин по извршеним злочинима наоружан побегао у село. | Надлежна полицијска власт извршила је своју дужност. Одмах су послати полицијски органи да нађу и ухвате убицу Никодина. Но, поред тога, послата су одмах и из окружног начелства два жандарма непосредно судници општине бело-речке. Наређено им је, да се нађу ту, па кад се буде сазнало за убицу Никодина, да га одмах с потером опколе и ухвате. Овде вреди напоменути још и то: да је Никодин, по извршеним злочинима, јавно претио убијством и председнику општине бело-речке, због оне злокобне доставе, која га је. раставила од Стојне. Види се, дакле, да га је тај растанак дубоко и до срца увредио. Међутим, окружни начелник имао је уверења, да бе убица Никодин врло брзо пасти у руке власти, са обзиром на јесење доба и његове године старости. Па, „тако је и било. Не треба веровати у судбину, али се тада као предсказивало жандарму Тимотију Вељовићу, да

_ ће погинути. Он се о томе није изјашњавао, али је молио, да не иде у Белу Реку из неких других побуда. Наредба није могла бити измењена, и он је морао отићи са жандармом Грујицом Ћировићем, јер се није могло ни помислити, да ће Тимотије, у овој прилици, бити жртва своје крајње службене несмотрености.

— Никодин се, наоружан, прикривао по селима неколико дана. Остала му је још рана на срцу што Стојну није убио, па је гледао да улучи прилику, те да је поново нападне и убије. Жудња за осветом, због несрећне љубави, толико га је занела, да је једнако само о том мислио. Није му било доста, што је већ извршио троструки злочин, него би се задовољио тек тада, кад би и Стојну видео мртву. И кад су Стојну, после неколико дана, спроводили рањену из села за болницу, Никодин је био скривен