Полиција

___ 210 =

на једноме месту крај пута у шуми. Хтео је и тада да је убије, али није могао од људи, који беху искупљени око њених кола. Дванаестог дана после извршеног злочина Никодин је ухваћен у кући Јелка Бумбовића у Белој Реци. Жандарми Тимотије и Грујица с кметом Павлом Варагићем и још неколико сељака опкокили су кућу Јелкову око пола ноћи, у којој се Никодин при_ кривен налазио. Позивали су га на предају, али он се, у почетку, затезао и није се хтео предати. Но, кад су жандарми припуцали кроз врата, тек онда је Никодин избацио из куће своје оружје и предао се, Исте ноћи одведен је у општинску судницу на пре-

ноћиште. 7 Кад је свануло и кад су се жандарми спремали да га спроведу полицијској власти, — овај зликовац је опет улучио згодну

прилику, те моментано извршио још и четврти злочин. Усред општинске канцеларије ударио је секиром по темену несрећног жандарма Тимотија. Оштрица је ушла дубоко у главу и он је пао онесвешћен на земљу. Зликовац Никодин одмах побегне у правцу ка селу Јасенови са жандармском брзометном пушком. А кад је за ово сазнао жандарм Грујица нада се живо за њим у потеру, стигне га на подужем растојању, из пушке обрани на неколико места и жива ухвати. Никодин је и у овој прилици опет | покушао да убије и жандарма Грујицу. Гађао га је једанпут из брзометне пушке, али га није погодио. Несрећни жандарм Тимотије умро је од добивене повреде после неколико дана у ужичкој војној-болници. Оволика несмотреност код једнога старијег жандарма, као што је био Тимотије, не да се ни замислити. Он је дозволио једноме зликовцу, који је већ извршио три злочина дела и одметнуо се од власти, да рахат седи с њим невезану соби. у којој су биле две пуне пушке и једна секира. Но, ваљда му је било суђено, да на овај начин изгуби свој живот. Те тако, дакле, мора човек понекад и мимо своје убеђење ипак поверовати у неку судбину. Али овај несрећни пример лабавости и небреж-

љивости треба бар да послужи за поуку осталим чуварима јавне безбедности.

#

Никодин је код иследне власти признао све своје кривице. „Петрију сам убио, вели Никодин, а Стојну обранио и покушао убити из освете; Светозара сам гађао, јер сам се бојао, да он мене не убије; а жандарма Тимотија ударио сам секиром да га збуним и да онда побегнем,“