Полиција

; __ да —

Извори су за фонд одбитци 55 од њиховога целокупног месечног примања плате и суме за храну.

Одобрење за овај фонд тражено је од. г. министара вој= ног и унутрашњих дела. _

Прорачунато је и замољено је Ини а рслко да огарантује за овај фонд годишњу суму од 150—200.000 динара, па да може фонд после 10 година почети свој рад.

Данас, на дан славе и педесетогодишњице установљења жандармерије, жандарми ће усрдно дочекивати своје госте, трудећи се да им гости однесу што лепшу успомену. Њихова ће лица. бити љубазна и насмешена да гости неће моћи ни приметити оно што је у њиховој души а то је зебња: да ли ће им се једном одобрити установљење фонда, који они хоће да створе сами из својих и сувише скромних средстава 2

капетан Чед. А. Поповић

Догађај код Мукур-чесме

Ево шта ми је причао Карло Пероло, кадсмо једнога дана _ разговарали о бомбардовању Београда и о оном догађају на Чукур-чесми:

То се десило у недељу 15 јуна 1862 године. Ја сам тада био кувар у Београду код италијанског генералног консула, кавалиера Стефана Сковаса, где сам као млад дошао из моје отаџ= бине, Италије. |

Дан је био леп и светао, |. је варош изгледала нешто живља и свечанија.

Кад сам по подне око седам и по свршио посао у консулату, изишао сам из куће и упутио се право ка Стамбол-капији, у сусрет моме пријатељу Ролену, собару француског консула, да се мало. прошетамо. Прешао сам преко Стамбол-капије и тек што сам стигао пред кућу мајор Мишину, која се тада градила, чух вику и грају у близини српске полиције, и спазих једнога | дечка, од својих петнаест до шеснаест година, где на сав глас виче: „Амо, жандари, брже, амо, Турци ево убише Србина“. Погледах на ону страну и видех где из Српске Полиције изиђе је-