Полиција

– ____-

дан жандармеријски официр и потрча с дечком, доле ка дну пијаце, према турској полицији. Радознао, као и сви људи, потрчах за њима и стигох их у оној улици која води с једне стране испод касарне (турске полиције) а с друге ка Чукур-чесми, и упутих се с њима даље истом улицом. Потркујући за официром, дечко причаше како је хтео на чесми да наточи воде у тестију,

али му турски војник није дао, него га је одгурнуо и разбио му

тестију. Услед тога настала је свађа између њега и патролџије, и пошто је Турчин био наоружан, убио је патролџију.

Треба да знате, мој сињоре — настави Пероло — да је на Чукур-чесми било сваки дан свађе између Срба и Турака. И поред строге наредбе да имају подједнако право и Срби и Турци на воду, по реду који први дође, Турска је страна увек фаворизирала своје људе и жене, што би, разуме се, давало повода негодовању друге стране и изазивало нереде.

Кад смо стигли пред капију, не сећам се чије куће, угледах једног човека, патролџију, где се, огрезао у крви, мучи са животом на прагу те капије. Недалеко од њега видим турског наредника, о боку му сабља или бајонет, не знам тачно. Док сам тако посматрао рањеника, који је умирао услед дубоке ране на врату, дотрчаше српски жандарми са оним истим официром да ухвате турског наредника; но овај побеже вичући Турке у помоћ. И за час појави се, од стране турске касарне, одред њихових војника са официром; мислим, да их је било дванаест, сви оружани пушкама и бајонетима. Док су жандарми опколили турског наредника, њихови су војници већ стигли на лице места и стали се с њима објашњавати. Нисам чуо речи, али сам разумео а турски официр не да жандармима да одведу наредника. Реч по реч, ствар се све више заоштраваше; а како српски жандарми нису имали ни пушака ни бајонета, него пиштоље и неке кратке ножеве, то су Турци бивали све дрскији и дрскији. У то онај српски официр положи руку на прса турског и рече му одлучно: натраг. Турчин потрже сабљу и удари Србина; у истом тренутку турски војници наперише пушке; жандарми ухватише турског официра за десну руку да не би даље сабљом махао. Ја претрнух од страха, и тек што помислих да ће се догодити несрећа, она се догоди; беше бржа него моја мисао. Турци опалише плотун, а мени се смрче. Први путу моме животу осетих дим од барута, који мирисаше на смрт. Кад сам очи отворио угледах, о Мадона Санта, угледах страшан призор: на земљи

ПОЛИЦИЈА · . 5 20