Полиција

- | ___ 06 лежи неколико жандарма у крви; турски војници спремају се да опале други плотун, а онај јадни рањеник пао на праг, глава му виси на десну страну, готова да отпадне. ја ухватих за руку једнога човека, који беше дошао по воду и побегох; али кад се бејасмо удалили неких десетак корачаја, чух и други плотун, а човек који је самном бежао, паде, погођен куршумом у затиљак. Други куршум ударио је у зид баш на оно место где сам био руком час пре наслоњен. Србин који је пао покрај мене није уза се ништа друго имао осим две тестије. ја се још једном обрнух и видех да су сви српски жандарми попадали. — —_ Ватђам таједеш — рекох полугласно, мислећи на турске војнике, који су побили људе готово ненаоружане.

Оно што је после било сви знате: тукли су се целу ноћ Срби и Турци, док напослетку српски жандарми нису, око четири часа по поноћи, истерали Турке из њихове касарне. По причању _ људи који су се те ноћи борили, српски жандарми јуначки су се држали и осветлали образ своме роду.

У понедељак изјутра није више било ниједног Турчина у вароши; сви су се склонили у град. Око 9 часова пре подне Турци су бомбардовали Београд.

Тај догађај, као што знате, дао је повода дипломатском спору, који је послужио као основа за предају београдског града Србији, а мој исказ, који сам под заклетвом дао итајиланском генералном консулу кавалиеру Сковасу, пред целим косуларним телом, поткрепио је ту основу.

Још ћу вам додати, да ми је султанов изасланик, неки паша, који беше после поменутог догађаја дошао у Београд да то извиди, нудио пет хиљада турских лира да пред консуларним телом сведочим против Срба а у турску корист. Али ја, Пло биагаћ, пре бих био погинуо него на тако што пристао...

И седи Пероло, стари Гарибалдијевац и достојни син Пијемонта, превуче руком преко чела и погледа ме слободно у очи, као да је хтео исказати своју радост и понос што може после толико година да прича о тако важном догађају коме је он, сиромашни кувар консулата, био једини и поштени сведок.

Душ, Синобад