Полиција

-

= 07 —

У споменицу српеке жандармерије И ових бораца приликом бомбардовања Београда, на Дан

—___ педесетотоди

Шедесет је прошло лета "Од онога славног сплета, Што га свише витезови, Дични синци Србинови Под бедемом гордог града И крвавих барикада.

У то доба из туђине Нагрнуше силне псине На Београд, да прождеру "Српско име, српску веру, А дичноме српском сину "Свету, лепу Отаџбину.

Узбуни се српска крвца/ "Задрхташе српска срца. И мишице у јунака

"Од стараца до дечака, Кад видеше гадне псине На праг своје Отаџбине.

«Са бедема, из топова Страда глава Србинова, Турци бију, варош пале,

Ал' код Срба нема шале —

Он не губи своју наду, Већ подиже барикаду.

ШЊње ЊИХОВЕ лаве

Залуд кевћу на њег псине Чврсто стоји уз зидине,

А Влајковић командује: Напред, Срби, слава ту је Нек кључеве Турци дају, Па из града нек' с' торњају.

У том боју крвавоме,

Где с' јунака кости ломе Не жалећи своје крви, Жандарми су били први. То су били свети дани, Српском крвљу покапани...

Сад жандарми тај дан славе И поносно дижу главе Сећајућ' се српске жртве На другове своје мртве,

Што их много, много паде На крваве барикаде.

О ви, свете српске сени, Славни су вам свуд помеви, Јер јунаци бесте врли

За народ сте свој умрли; Ал' вам име и сад живи,

Још се Србин вама диви...

Честитамо свим борцима У животу што их има,

Дан победе и дан славе, Дан слободе наше праве.

Београд 1911 године

= и О

Добра Мидичанин—Арбод

2098