Полиција

412 —

Она се сирота беше поплашила и унезверила, те убрзала кораке, али, кад и то не поможе, удари у трк.

Порцијашима се учинила згодна прилика да терају шегу до краја и зато и они потрче за њом. Пред њима је јурио онај пензионер.

Јурећи и не гледајући где стаје, Маџарица се спотакне О један камен и испрући се колика је дуга. Порције одоше у парампарче, а јело се просу по путу.

Ово је био последњи чин изведене демонстрације. Демовстранти се одмах разиђоше, а вођа пензионер право дође пред кафану и поручи криглу пива.

Демонстрације се више не поновише, јер се јело издавало сваком по реду, а није се чекало да се ода „чест“ докторовој куварици. Доктор се неко време љутио и претио, али се сади он умирио, јер је видео да је учинио нешто што премаша његову власт. | Т—та.

Дужност

Априла 21 год. 1895 свратио сам узгред као окружни начелник зајечарски у Брестовачку Бању. Дан је био диван,-па сам хтео да се мало одморим од послова, а при том да прегледам шта се и како се припрема у Бањи за предстојећу бањску сезону, помоћу осуђеника, који су тога ради били послати из Ниша. У Бањи је од посетилаца, осем сељака из оближњих села, био један једини гост, један стари артилеријски мајор у пензији, јунак из наших ратова с Турцима г. Ћајић.

У подне сишао сам у механу да ручам и сео онде где ми је механџија био одредио место. За другим столом седео је г. Ћајић, а за осталима неколико сељака. У механи стајао је бањски надзорник. Светозар, познати шаљивчина, и нешто задиркивао час механџију час сељаке, услед чега се за све време ручка по механи орио кикот.

Тек што сам ручао а у механу уђе један средовечан осуђеник у познатом осуђеничком оделу и скинувши капу упути се право к мени. Кад ми је пришао рече ми:

— Господин начелник, сад ми је казао Андреја Маринеско да вам јавим, како вас он:чека код „Ваља Марец“, хоће да вам

се преда. Али да дођете сами — без жандарма.

/