Полиција

= 413 —

= Где си га видео запитах га.

— Тражио сам наше волове па нађох њега у потоку и он ми то рече, одговори овај...

Андреја Маринеско био је оглашени хајдук, родом из Злота, а „Ваља Марец“ (ваљда ће на влашкоме језику значити „Маријин Камен“) једна је стена у потоку који протиче поврх Бање. Еле, као што се види, звао ме је оглашени хајдук, и то: да ми се преда. -

Сви који су чули шта ми је осуђеник казао, пренуше у смех, кад је овај отишао из механе. С њихових лица разговетно сам читао, како они то сматрају једино као повод за смех, а никако као озбиљну ствар. Где би се још могло сматрати као озбиљно то, кад хајдук позива окружног начелника к себи А где би, по њиховом мишљењу, и тако што могло бити, да начелник иде на састанак оглашеноме хајдуку и то без жандарма2 У осталом њима је било лако да мисле тако, али ја се нисам смео њима придружити. Ја сам морао примити ствар озбиљно, јер ме је на то нагонила дужност.

Отићи на састанак са оглашеним хајдуком и то без икакве пратње, значило је изложити се очевидној опасности. Не отићи значило је: прво, признати да сам плашљивица, и друго, изнеВерити дужност, јер ме је позивао да ми се преда. ја сам морао отићи, - > А

Кад сам устао да пођем сви су били пренеражени! Светозар надзорник предложи ми да не идем.

— Морам ићи, рекох му. ·

— Ако морате ићи поведите жандарме, додаде он.

— Шта би ми то користило Ако би их повео он ме, по свој прилици, не би сачекао. Осим тога, ако он има намеру убити ме, може да ме из заседе убије, и поред стотину жандарма, одговорих му.

И пођем.

— Понесите бар пушку, довикну ми Светозар.

А шта ми је вредела и пушкаг Уместо пушке осекао сам одмах више Бање један лесков штап и са овим се упутио месту „Ваља Марец“. Кад сам дошао до стене, нигде није било живе душе. Морам признати да ме је било свега обузела страва. СваКога часа очекивао сам да плане пушка која би била управљена на мене. Срећом, то се није догодило.

Постојао сам неколико тренутака код стене. Предамном