Полиција

се дизало високо брдашце облика као јаје, голетно и доста стрмо. Наједаред на врху овога указа се човек, у коме сам одмах упознао хајдука, јер му према сунцу заблисташе на прсима реденици с метцима. Ноге ми се одсекоше од страха, али се брзо повратих к себи, кад видех да он, силазећи низ брдо, скиде белу шубару и мету је испод пазуха. После кратког времена сиђе, и гологлав ми приђе. Био је млад и леп човек од 25—28 година. Преко груди унакрст имао је реденике, о десном рамену брзометну пушку, о десноме куку ревелвер, а о левоме некакво дугачко, пљоснато гвожђе, по свој прилици од тестере, привезано канапом, које му је служило у место сабље! Кад сам га сагледао таквог, дође ми да, поред свега страха, пренем у смех, али сам се уздржао и запитао га: -— Јеси ли ти Андреја Маринеско 2 — ја сам, господин началник. — Ти си ме позвао да ми се предаш, рекох му даље, па. сам, ево, дошао. — јесам, господин началник, али прво да ми кажеш шта Бе да буде са мном ако се предам 2 — Шта ће да буде стобомге Ево да ти кажем: Извршио си једну опасну крађу и једно разбојништво, и осем тога одметнуо си се од власти и проглашен си за хајдука. Као хајдука, и ја и све власти морамо те гонити, па или убити или жива ухватити. Ако би те убили, смрт би ти била заслужена казна за оно што си учинио, а ако би те ухватили жива, судови би те осудили опет на смрт. У свакоме случају, дакле, смрт ти је _ неизбежна, нити треба да се завараваш, како ћеш је моћи избећи. Твој живот још није уцењен, а кад се и то учини — а мора се брзо учинити — убиће те твоја жена или сродници, да би на теби зарадили коју пару. Међутим, ако се предаш, као што си наумио, ја ти мојим животом гарантујем за твој живот. За учињене кривице ћеш бити осуђен на робију колико судови нађу за право, но ти ћеш се на робији добро владати, а ја ћу се заузети да ти нешто од досуђене казне Краљ опрости, па ћеш ипак кад-тад доћи кући и продужити да живиш као други људи, на своме дому и у кругу своје породице. Кад сам му изговорио ово он се замисли, па ће нај |зад рећи: — ја сам мислио да ми ти можеш све опростити — да не будем нимало на робији, па сам тако хтео да се предам. — Видиш, Андреја, одговорих му, ја бих ти могао сади