Полиција

— – 10 —

закон за 1912. год. изволите издејствовати одредбу, да се бу– метом за исту годину може исплатити бар само додатак на стан београдској полицији. Тај би издатак за целу идућу годину изнео (на чиновнике: и практиканте управине) око 33.740 динара (детаљан прорачун тих издатака приложен је особеним актом). Њиме би се макар палијативно одклонила једна значајна невоља Ваших чиновника, Та би мера још у првој години показала тако видљиве користи за државне интересе и тако уочљива успеха полицијској служби у престоници, да би Вам дало маха, да брзо приступите изво– ђењу широких полицијских рефорама, и да се Ваше намере у томе смислу свесрдно подрже и у парламенту и у јавном мњењу. Примите, Господине Министре, и т. д. Управник Београда ГК. Павловић.

ЛИСТА К

Немирна Савест

Године 1881. био сам писар и пријавник суда округа шабачког. Једнога јутра, концем фебруара, дошао сам, као обично, на дужност пре осам сахата, ма да сам ту ноћ, готово целу. провео у веселом друштву, код мога побратима, једнога младог домаћина. Друштво се било растурило тек пред зору, и ја, дошав у свој „бећарски“ стан, уморан али добре воље, легао сам "био у постељу, тек да се колико толико одморим. Нисам се ни свлачио: једно с тога, што је соба била хладна а на пољу је падала суснежица која је, гоњена оштрим фебруарским ветром зврцала у прозорска окна, а и с тога, што сам се плашио да не утврдим сан па да не преспавам време, кад треба ићи на дужност. Јер, у оно време, по судовима је била таква тачности строгост, да су зими у 8 сахати пре и 2 сахата по подне, алети у 7 сахата изјутра и 3 сахата по подне, сви судски чиновници без изузетка — дакле и судије и председник — морали бити сваки на своме месту и послу. Само каква неодољива препона могла је правдати задоцњење, а оно се морало правдати, па ма било само неколико минута после часа кад је ваљало бити на дужности. И ако сам био легао обучен, пребацив зимски капут преко леђа, ипак