Полиција

121

сам пао у дубок и сладак сан, каквим могу да усну само млади, здрави људи. У неко доба тргао сам се био из сна и скочио као опарен. Беше увелико свануло. Загледах у сахат и видех, да треба још само двадесет минута до осам. За тих двадесет минута требало ми је: и да се умијем и очешљам, и да доведем у ред, како тако, своје одело и обућу, и, да стигнем до суда, који, на срећу, није био далеко од мога стана. Тек сада сам осећао прави умор. Глава ми је бучала а сан обхрвао, толико, да ме је нешто силно вукло постељи, те сам долазио у искушење: да се понова бацим на њу, па да, после спавања, јавим писмено секретару, — дакле да слажем, — да сам због болести изостао од службе. Али, осећај дужности, који је тада, чини ми се, био развијен код чиновништва више но сада, и стид од самога себе да се послужим неистином, надвладали су у борби са слабошћу коју сам осећао кад бих се вратио у загрејану постељу. Спремих се на брзу руку, излетех на улицу и, готово трчећи, стигох суду успокојен што и остали чиновници тек сада долазе, један по један, на дужност. Кад сам сада загледао свој сахат, било је на њему тачно осам, а ја сам га увек удешавао тако, да за пето. шест минута буде испред сахата у заседању, по коме смо се сви управљали.

Уђох у „пријавницу“. (Она беше лепо почишћена, проветрена и окађена вењом. Чича Цвија, дугогодишњи послужитељ шабачког суда, радио је то сваког дана, на читав сахат пре канцеларијског времена, по свима одељењима, о којима се он имао старати. Учинило ми се, да ми ова собица никада није била тако _ мила као сада. Као каква лепа музика, чуло се како тутњи ватра и пуцкају дрва у масивној старинској пећи, која се с поља подлагала; а блага топлина помешана с пријатним мирисом вење, испуњавала је ову одају старога конака господар-јЈевремовог, у којој је он некада — у оно старо, реакционарско али срећно време — примао угледне људе из народа својега подвлашта, те са њима, уз каву и чибук, бринуо и збрињавао бригу земље и народа његовој управи поверенога....

- Осећајући у својој унутрашњости некакву хладноћу, нешто од неиспаваности, а нешто и због дугог бављења у својој хладној соби под недовоеним покривачем, ја сам, ушав у овај пријатно загрејани, свежи и миришљави простор, осетио се тако разнежен, да би сада дао читаву своју месечну плату — а она је тада

износила 250 гроша пореских — кад бих се могао прућити по