Полиција
12
_ клупи, на којој су били поређени акти парница, по којима су очекивани: одговори тужених страна на достављене им тужбе тужилаца њихових, или: рокови одређени парничарима да испуне извесне наредбе суда, па да се онда одреде „рочишта“ за извиђање и пресуђење. - Није ми баш било лако, али сам ипак засео и прихватио се послова, које су онда пријавници махом самостално и под личном одговорношћу вршили, а који су били и замашни и многобројни. Глава ми је тежила грудима, а очни капци пуни трња, склапали су се као да неко вуче за трепавице. Лакше би ми било много и раздремао бих се, кад бих могао попити једну топлу кафу уз цигару миришљава дувана, који сам онда пушио, плаћајући један грош за пет драма, а који је носио назив „дуван од осамдесет гроша“, т.ј. једна ока тога дувана, коме ни садашњи „специјалитет“ није раван, плаћала се 80 гроша чаршијских, данашњих 16 динара.. - __Једна таква цигарица и једна кафа освежила би ме, одиста, али тада нико од чиновника судских, почев од председника па до практиканта, није ни помишљао да се у суду, по канцеларијама, може пушити и пити кафа. Суд је, по тадашњим „реакдионарским“ појмовима, био одиста место светиње, храм у који се улазило с неком врстом побожног страха и надања. Колико сам пута, као деловођа при суђењу, гледао како се тресе и дршће, као јасиков лист, кошуља на сељаку. кад пред судом, не само као оптуженик или парничар, него и као сведок или вештак — одговора на питања, која му се од Рта суда постављају... ПЕШТА су онда била времена. Није, истина, било ове данашње „слободије“ за извесне привилегисане личности, које могу кад хоће и како хоће, с капом на глави и с цигаром у зубима, да улазе у архиву и друга одељења суда, да, разбирајући за неки предмет, попију по кафу и попуше по цигару са дотичним чиновником. Али, онда није било ни оних прикачених таблица на којима је исписано: „пријавник прима понедеоником, уторником и средом“; или: „старатељски и неспорних дела судија, прима само четвртком, петком и суботом од 10 до 12 пре подне“. Онда је сваки чиновник био дужан, док трају часови рада у суду, да прима у свако доба и саслуша свакога који му се пријави; а ако је већ био заузет послом са другим лицем, чим је тај посао
=>