Полиција

____5 —

— Платићу, колико буде право, само да не идем у механу Знате, какве су механске постеље. -

— Гле ти њега, подемехну се кале, и јес ми мустра за лепу и чисту постељу. |

У то уђе један сабрат по неком послу, па кад спази Гарашанина, он се трже и поче га дуго и озбиљно посматрати, најзад, устукну један корак назад, прекрсти руке на прса и понизним гласом рече: .

— Добро нам дошао, господине Министре...

Старешина зинуо од чуда, па само трепће.

— Кб је овај... промуца, да се једва чуло.

— Та ово је наш Министар, Попечитељ, господин Гарашанин. И ако сте се прерушили, ја сам вас опет познао.

— Господин Гарашанин! узвикну калцан. Брзо моју собу, вечеру, вино старо из подрума, прасе, оно, што га је прошле недеље крмача опрасила... Брзо, оче, брзо... Опростите, господине Министре, нисам знао... Стар сам, па онда...

— Хвала на свему, само ми собу спремите...

Сутра дан рано порани, па се крете на манастирским колима у варош 4.

Није честито био ни изишао из манастира, а са манастир ског торња загрмеше звона, као да је манастирска слава.

— Сад звониш, а синоћ... прошапта Гарашанин и одмахну главом...

Било 9 сахати пре подне, кад је ушао у ходник канцеларије. Сељаци се поређали по клупи и поду око загрејане пећи. Пандур осорљиво виче:

— Рано је! Дођите подејије

— А могу ли ја изићи пред капетана 2 упита. Гарашанин

смерно „силу пандурску“.

— Па, шта си ми па ти, да уђеш пре других! Иди у механу, па дођи доцније.

— је ли ту капетан

_ — Није! Он је у механи!

— А писари!

— Они још спавају!

— А практиканти 2

— И они су у механи на каву и ракију.

— Молим те, брате, кажи ми, кад је овде канцеларијско