Полиција
= 706 време, т. |. кад долази у КО капетан, а кад остали персонал.. _
ПА о узе важно ређати на прсте:
— Прво, капетан долази пред подне; друго, писари долазе око једанајс' сати, а практиканти после десет... Такав је ред. И ја сам, преко обичаја, поранио, а баш би' одспавао још черек сата...
Гарашанин заврте главом, па оде да се мало прохода до „канцеларијског времена!“ -
Око једанаест сати опет дође.
У ходнику иста слика. Џара се дугачком куком ватра у плеханој пећи, и тихо се разговарају поједини сељаци између себе. Пандур важно по кад-кад узвикне:
— Не џакајте, није ово штала, већ „концоларија“.
— јесу ли дошли писари 2
= Нису!
— А практиканти 2
=— Ни они! Сад тек „вруштукују“ ћулбастију!
Гарашанин се догура до врата, па кад је пандур отишао да отвори врата „канцеларијској мачки“, која је споља маукала, он отвори врата од канцеларије и уђе унутра. Чим је ушао, извадио је свој печат и восак, те је почео запечаћавати касу депозитну.
У то бануше писари... Кад видеше непознатог човека с воском и печатом у рукама викнуше пандура.
— Шта ће овај овде 2 Ко је оно
— Опрошћавајте, човек ка и други људи.
— Избаци га напоље!
Пандур приђе Гарашанину да га избаци, али се овај снажно одупре.
Чуо то капетан, па као без душе дојури у канцеларију. Кад се био добро загледао у Гарашанина, који је мирно стојао пред писарима и практикантима, он задрхта, па једва промуца:
— Господине Министре, извините.
Писаре и практиканте гром удари. И они почеше муцати:
— Извините... дужност...
— Добро, добро, видећ/ већ шта ћу учинити са тако „ревносним“ чиновницима. За тим је наредио капетану шта треба и отишао даље.
Ето, тако је радио тај, тако рећи самоук, али велики државник, родољуб и службеник државни. А данас7...