Полиција

= 706 време, т. |. кад долази у КО капетан, а кад остали персонал.. _

ПА о узе важно ређати на прсте:

— Прво, капетан долази пред подне; друго, писари долазе око једанајс' сати, а практиканти после десет... Такав је ред. И ја сам, преко обичаја, поранио, а баш би' одспавао још черек сата...

Гарашанин заврте главом, па оде да се мало прохода до „канцеларијског времена!“ -

Око једанаест сати опет дође.

У ходнику иста слика. Џара се дугачком куком ватра у плеханој пећи, и тихо се разговарају поједини сељаци између себе. Пандур важно по кад-кад узвикне:

— Не џакајте, није ово штала, већ „концоларија“.

— јесу ли дошли писари 2

= Нису!

— А практиканти 2

=— Ни они! Сад тек „вруштукују“ ћулбастију!

Гарашанин се догура до врата, па кад је пандур отишао да отвори врата „канцеларијској мачки“, која је споља маукала, он отвори врата од канцеларије и уђе унутра. Чим је ушао, извадио је свој печат и восак, те је почео запечаћавати касу депозитну.

У то бануше писари... Кад видеше непознатог човека с воском и печатом у рукама викнуше пандура.

— Шта ће овај овде 2 Ко је оно

— Опрошћавајте, човек ка и други људи.

— Избаци га напоље!

Пандур приђе Гарашанину да га избаци, али се овај снажно одупре.

Чуо то капетан, па као без душе дојури у канцеларију. Кад се био добро загледао у Гарашанина, који је мирно стојао пред писарима и практикантима, он задрхта, па једва промуца:

— Господине Министре, извините.

Писаре и практиканте гром удари. И они почеше муцати:

— Извините... дужност...

— Добро, добро, видећ/ већ шта ћу учинити са тако „ревносним“ чиновницима. За тим је наредио капетану шта треба и отишао даље.

Ето, тако је радио тај, тако рећи самоук, али велики државник, родољуб и службеник државни. А данас7...