Полиција

__ [0

савестан судија, а као старешина правичан и у опште исправан. Мене је сматрао као добра“ радника и чиновника чистих руку. — како је он имао обичај изражавати се — и поверавао ми је често. у израду своје послове, кад није могао стићи да их сам уради. Мрзио је нераднике и мурдаре на послу а нарочите оне чиновнике, за које се држало: да хоће да приме „јабуку“ и, да им се по кући виђају сељаци са прасетом, јагњетом, ћуркоми т.Д.

· Чим ја уђох и стадох према председнику, он се окрете оном сељаку, па, показујући руком на мене, упита га: „јели то тај чиновник“ 2... „То је“, одговори сељак отсечно гледајући ми право у очи. |. |

Председник ме је, увек дотле, звао именом и ословљавао са „ти“, а сад управи на мене поглед у коме беше нека врста чуђења и недоумице, па званичним гласом рече: „господине пријавниче, овај се човек жали да сте. му тражили и узели 15 динара, кад вам је предавао своју тужбу“...

„јесте“, упаде сељак у реч председнику. „Није хтео да ми прими тужбу, док му нисам дао тих 15 динара“.

Кад чух то и загледах боље овога сељака, мени, онако мамурноме, клецнуше ноге, а крв појури у главу. Учини ми се, да се подамном патос заљуља а председника, судије и остало, гледао сам сада као у некој магли. Грло ми се сасуши тако, да нисам могао прогутати пљувачку, којом сам хтео да га оквасим. Као муња сину ми кроз мозак мисао: да.сам, одиста, пре дветри недеље, узео и потрошио један дукат, који сам био нашао на моме писаћем столу, под једном групом аката, кад сам их са места био покренуо и метнуо преда се, да по њима радим. На сахат-два пре тога био је код мене у пријавници један сељак, који, по стасу и осталом изгледу, беше сличан овоме што ме сада оптужује. Тај човек жалио ми се, како је поодавно дао тужбу против једнога свог сељака „због неког имања“, на нема још ништа „да му дође од суда“. Код мене, у пријавници, владао је потпун ред. Брзо сам, нашао тужбу овога човека. Она беше међу парницама које су сазреле да се по њима одреди рочиште за суђење. Рекох му, да ће за који дан преко капетана добити позив за рочиште. ја сам видео да је тај човек, стојећи према мени уза сами сто, завлачио тада руку под акта, који су стајали на ивици стола; али ја томе нисам поклањао нарочиту "пажњу, јер тако ради готово сваки сељак и сељанка, кад о сво-

10] ствари води какав разговор са чиновником у канцеларији, Или,