Полиција

— 17 —

— Који је овај човек што седи са мном2 запита га.

— Бога ми незнам, одговори механџија. Дошао је ономад и каже да је инџилир. ;

— А познаје ли га макар ко одавдег

— Не познаје га нико. Синоћ ме је и г. капетан тако исто питао о њему...

Г. Сарић је затим отишао у коњушницу, нашао тамо кочијаша и наредио му што је било потребно. Потом се вратио у механу, где га је Драгољуб очекивао. А како је међутим и ручак био готов, сели су да ручају.

Пошто су ручали и исплатили рачуне, сели су на кола и пошли у правцу ка Нишу. |

У колима је био и повећи куфер г. Сарићев. Драгољуб га запита:

— Зашто носите и овог

— Зато, што је сигурније поред мене него у механи, одговори му г. Сарић.

ж

Кад су дошли испод брда на коме је пећина, г. Сарић и Драгољуб поскидали су се са кола и продужили пут ка пећини пешачки. Кочијаш Здравко, пак, остао је да привеже коње, па да и он дође тамо. И одмах, кад су они стигли код пећине стигао је и он, носећи собом куфер господинов.

— Дакле, да не дангубимо, рећи ће г. Сарић Драгољубу. Ја велим, да ја и кочијаш спустимо доле прво вас, а за то време кочијаш ће се поучити, како ће затим да спусти мене. ·" Кад станете доле на земљу ви причекајте докле и ја не сиђем, па ћемо затим обадвојица продужити,

= Добро, пристаде Драгољуб.

Везаше га око појаса донесеним Конопцем и почеше, спуштати у пећину. у

— Кад станете на земљу одрешите конопац и јавите се, рече му г. Сарић.

— Добро, одговори Драгољуб.

После неколико тренутака Драгољуб се јави из пећине а извукоше и конопац.

Тада г. Сарић сав црвен у лицу од радости, наже се над отвор пећине и јачим гласом рече: |

= Чујете ли ме2 „Полиција, 6